Potomkinja džeza

Potomkinja i ja smo u višegodišnjem ratu oko muzike. Isključuje plejer na kvarnjaka, diskovi misteriozno izlaze iz svojih i ulaze u druge kutije, razasuti omoti po podu se na čudan način pronalaze i u korpi za veš… A ja se pitam šta mi bi da poslušam Duška Radovića i da tučem svoje dete da ne liči na mene?

A „tukla“ sam je i pre nego što je mogla protestvovati. Prva džez ofanziva se desila u vreme kada sam otkrila da potomkinja ima neverovatan sluh i da joj logoped neće trebati. Strpljive li majke dok uči jednogodišnjakinju da izgovara mantru:

-Ko su džez muzičari?

-Luj Armstrong, Majls Dejvis i Džon Koltrejn.

Predstavu smo izvodile više puta. Iznova i iznova se ponosno smešim, bake i deke plaču od besa i muke, rodbina trepće i misli da sam šenula, a prijatelji se suzdržano smeškaju i gledaju nemo. Dalje ofanzive su bile sprečene, potomkinja je pokazala da ima i pameti: reakcija publike nije bila dostojna uloženog truda!

Od tad je moje glasno slušanje džeza uglavnom praćeno zalupljenim vratima i CD-ima koje više ne umem naći. Đavo mi ne da mira, kršim dogovor o primirju.

-Okej, ne voliš džez, ali mora da ima bar nešto što možeš slušati. Vidiš, na džez su uticaj imali i drugi muzički stilovi…bla,bla,bla….

-Slažem se, eto mogu slušati Erika Trufaza!

-Trufaza? Ali ja ga baš i ne volim!

-Baš zato!!!!

Čini mi se da sam rečnikom potomkinje, a i mojim, „nasela“, izgubila bitku, a čini mi se i rat. Odustajem od svakog pokušaja da izvršim prevrat. Dižem belu zastavu gubitnika i nastavljam nesmetano da slušam „neprijateljsku“ muziku. Glad me tera da odustanem od zvuka i spas potražim u frižideru.

Za kuhinjskim stolom sedi potomkinja i prožderava ostatak pudinga. Radio aparat uključen, čujem poznat zvuk klavira…

-Šta to slušaš? (pitam zlobno)

-Muziku!

-Ali to je Herbi Henkok!!!

-Pa…?

Progutam reč “džez”, ne moram baš sve reći….

-Znaš, Henkok dolazi u novembru u Beograd, hoces…?

-S tobom? NE!!! I prestani da me gnjaviš sa džezom!

Zaboravih i na glad i na frižider. Gnjavi se sama, frkćem bajagi ljuta. Sad razmišljam da li je Henkok džez muzičar ili možda postoje dvojica, jedan jeste a onaj drugi što se čuje u kuhinji kao i da nije….ili tako nekako!