By 
Legendarni fri džez saksofonista i jedan od najznačajnijih evropskih džez muzičara svih vremena preminuo je u 82. godini.
Nakon studija slikarstva u Vupertalu, nakratko se priključio umetničkom pokretu Fluxus pre nego što će u potpunosti zakoračiti u svet muzike. Bio je samouki instrumentalista: prvo je naučio da svira klarinete, pa potom saksofone, a takođe je tokom karijere svirao i tarogato.
Već sa svojim drugim albumom “Machine Gun” iz 1968. godine upisao se u istoriju džeza, a na ovom danas kultnom izdanju svirala je čitava plejada legendardnih evropskih muzičara, kao što su bubnjar Han Bennink, Evan Parker, Peter Kowald, Sven-Åke Johansson, i drugi. Sam naziv albuma aluzija je kako na rat u Vijetnamu, tako i na Brötzmannov svirački stil – navodno mu je nadimak “Machine Gun” dodelio Don Cherry.
Tokom narednih decenija Peter Brötzmann je sa nesmanjenim intenzitetom svirao kako u svojim sastavima, tako i gostujući kod drugih muzičara, svirajući neumoljivi i veoma energični fri džez. Među saradnjama izdvaja se učešće u ICP Orchestra tokom sedamdesetih, da bi u osamdesezim čak bio i jedan od rodonačelnika modernih, alternativnih džez-rok i džez-metal tendencija u postavi Last Exit sa Sonnyjem Sharockom, Billom Laswellom i Ronaldom Shannonom Jacksonom.
Tokom devedesetih i dvehiljaditih je značajan trag ostavila postava Peter Brötzmann Chicago Tentet, sastavljena od najboljih američkih i evropskih avangardnih džez muzičara, a koju je finansirao Ken Vandermark iz stipendije MacArthur fondacije. Poslednjih godina je bio veoma aktivan u duo formaciji sa pedal-steel gitaristikinjom Heather Leigh, ali u brojnim drugim sastavima.
Poslednji album objavljen pre njegove smrti (a sigurno nas čeka još niz posthumnih izdanja) je “Catching Ghost” sa Majidom Bekkasom i Hamidom Drakeom (ACT Music), na kome je još jednom pomerao granice vlastitih interesovanja i izraza, i u svojim poznim godinama.
By 
