By 
Poslednjih nekoliko godina norveški progresivni muzičari nezaustavljivo grabe napred i ostavljaju iza sebe ne samo skandinavske susede, već i čitavu armiju evropskih kolega koji se kreću teritorijama improvizovane muzike, džeza, progresivnog roka, elektronike… Kod njih su različiti stilovi toliko prirodno objedinjeni i usko povezani, da se stiče utisak da je od samih početaka žanrovskih mešanja sasvim normalno, očekivano, pa i čak preporučljivo praviti zvučne eksperimente koji će miriti ukuse na prvi pogled suprostavljenih strana.
U šarolikoj porodici muzičara momci iz benda Puma su najmlađi, iako se mogu pohvaliti trećim albumom u karijeri. Aktuelni CD izdaju za jednu od najpoznatijih nezavisnih izdavačkih kuća Rune Grammofon, čiji se koncept predstavljanja striktno norveških eksperimentatora nastavlja i u tekućoj godini.
Klavijaturista trija Øystein Moen ima korene u klasičnom džezu, najviše zahvaljujući školovanju na Trondhajmskom džez konzervatorijumu. Susret sa nešto neobičnijim formama ostvaruje kroz učešće u Jaga Jazzist zajedno sa gitaristom Stianom Westerhusom, koji se moze pohvaliti saradnjama sa Nilsom Petterom Molvaerom, Terjeom Isungsetom, ali i objavljivanjem ovogodišnjeg solo albuma Pitch Black Star Spangled, takođe za Rune Grammofon. Treći član, bubnjar Gard Nilssen, trenutno je najaktivniji u bendu Bushman’s Revenge s aktuelnim izdanjem Revenge’s Jitterbug na gorepomenutoj etiketi.
Celokupno muzičko iskustvo koje su do sada stekli, interesovanja koja su razvili i uticaje koje su svesno ili nesvesno upijali, sažimaju upravo kroz matični bend, ovoga puta dajući sebi oduška u međusobnom poigravanju bez granica, onako kako sigurno nisu imali prilike tokom školovanja ili u drugim sastavima. Upravo kroz Puma trio, njihova pomalo gruba muzika sa ogoljenim skeletom deluje kao neka vrsta pročišćenja, i daje im mogućnost oslobađanja nagomilane sirove energije.
Sintisajzeri, gitara i bubnjevi protkani elektronikom stvaraju visokoenergetski kovitlac prepun hrapavih zvukova i frontalnih udara koji teže da silovito i direktno prodru do slušalaca, bez ikakvog okolišanja, uvijanja i ulepšavanja. Mirniji delovi nisu relaksirajući kao što bi se možda pretpostavilo, već sa sobom nose tamnu atmosferu ispunjenu osećajem napetosti i slutnje, posebno u trenutku dominacije orgulja koje svojim rustičnim prizvukom veličanstveno zatvaraju album.
Ako bismo tražili direktne uzore i uticaje, to bi sigurno bile njihove starije i daleko poznatije kolege okupljene oko projekta Supersilent. Težak improvizovani industrijski zvuk i buka kao pokretač zajednički su imenitelji oba benda, ali bilo bi potpuno pogrešno i nepravedno Puma trio smatrati klonovima. I pored sličnih polaznih tačaka ovi momci su uspeli da stvore sopstveni zvuk, sada daleko zreliji, direktniji i konkretniji u odnosu na ono što se može čuti na njihova prethodna dva albuma.
Nadležni sa Rune Grammofon etikete uspeli su da prepoznaju njihov potencijal i uvrste ih u svoje ekskluzivce koji se, inače, visoko kotiraju u krugovima ljubitelja eksperimentalne muzike. Momci iz Pume su ukazano poverenje (za sada) opravdali.
Øystein Moen – klavijature, elektronika
Stian Westerhus – gitara, elektronika
Gard Nilssen – bubnjevi
By 
