By 
Will Holland je jedan od onih muzičara koji je u ostvarivanju svojih soničnih fantazija prevalio preko svojih tabana putešestvije od spavaće sobe do skroviti(ji)h kutaka planete. Na početku svoje epopeje, savršeno je sebi odabrao ime – Quantic, pošto nije u mogućnosti da se posveti jednoj vrsti muzike, već se uporedo bavi svim sazvučjima koja ga interesuju.
Bazični projekat naslovljen po svom stvaraocu, mahom je hip-hopično nastrojena ekskurzija po nasleđu džeza, soula i fanka. Bivajući sve iskusniji u studijskom radu, Quantic je brzo uvideo da ga ne zadovoljavaju mogućnosti semplovanja i sklapanja matrica te se bacio u potragu za muzičarima od krvi i mesa. Sve vreme je, kao vrsni erudita i kolekcionar starih ploča, znao šta hoće: iako ukorenjen u tradiciji „masnije“ plesne scene sa Ostrva, njegova primarna opsesija je rekonstruisanje toplog starinskog zvuka koji je nekada krasio vinilne nosače zvuka.
Sledeći korak u njegovom opusu bio je formiranje Quantic Soul Orchestra, koji je, osim početnih Hollandovih afiniteta, produbio priču u world pravcu, neštedimice koristeći plodove muzičkih tradicija iz čitavog sveta. Pre dve godine, Holland se u svojoj šerlokovskoj audio-potrazi trajno preselio iz kišovite Engleske u Kolumbiju, i to u treći najveći grad ove zemlje Kali.
Nije trebalo predugo čekati na njegovu zvučnu razglednicu sa nove životne destinacije.
Za ovu priliku, Holland se dohvatio miks-pulta i električne gitare okupivši oko sebe ekipu muzičara čija struktura predstavlja fin balans između lokalnih i globalnih vedeta, sa preovlađujućim naglaskom na Karibe i Latinsku Ameriku. Iako je naziv Combo Bárbaro prvobitno interpretiran kao „banda varvara“, ispostavilo se da taj izraz u kalijevskom slengu označava „opasnu grupu“, nalik beogradskom izrazu „bruka“ ili njujorškom „ill“, čija značenja na asfaltu imaju potpuno različit etički naboj od onog konvencionalnog.
U procesu ko zna već koje transformacije sopstvenog zvuka, Hollandu se pri ruci našao brazilski aranžer Artur Verocai, koji je suptilno pridodao dvanaestočlani orkestar u nekoliko numera. Rezultat je egzotična kolekcija žanrovske šarolikosti koja se temelji na raskalašnoj tački dodira soul-fank-džeza sa svojim tropskim srodnicima. Haljine živopisnih boja paraju vazduh podržane gipkim i vratolomnim ritmovima, a vruć pesak brzo upada u oči, terajući svojom toplotom na poskakivanje.
Najveća mana ove ploče je nedavanje povoda za krupnije zamerke – prekaljeni muzičari u svakom trenutku znaju šta rade, glasne žice panamskog soul pevača Kabira i pacifičke folk zvezde Nidie Gángore pritiskaju prave čekiće, nakovnje i uzengije u duhovnom uhu slušaoca. Quantic je nesumnjivo uspeo da laicima približi muzičku tradiciju tropa, ali se pri podrobnijem preslušavanju ipak stiče utisak zaključanosti u staklenoj bašti zvuka.
Ovaj rad će nesumnjivo proširiti krug posvećenika u Quantic kult (pogledati pod “auditorijum Buena Vista Social Cluba”, sa kojim se mogu povući izvesne paralele, dok u pesmi Linda Morena sve zamiriše na poznog Santanu), ali će stariji Hollandovi poštovaoci imati puno pravo ako budu zahtevali odlučniji autorski rukopis u skorijoj budućnosti. Poznajući Quanticov ubitačan tempo rada, takav ishod je nesumnjiv, jedina nepoznanica je šta je sledeće na tapetu.
William Holland – gitara
Alfredo Linares – klavir
Freddy Colorado – perkusije, konge
Fernando Silva – bas
Malcolm Catto – bubnjevi
Kabir – vokal
Nidia Gángora – vokal
Falu – vokal
By 
