Rahsaan Roland Kirk: Spirits Up Above: The Anthology – The Atlantic Years 1965-1976 (Warner Jazz)

Korisno je ponekad je pomisliti kako su prošle čak tri i po decenije od smrti Rahsaana Rolanda Kirka a popularna muzika veoma retko uspeva da se približi standardu izvrsnosti koji je on postavio u kombinovanju virtuoznosti, eksperimenta, burlesknog humora i političkog angažmana. Post-cinična vremena u kojima živimo znače da se danas agresivno prevrće očima kada god neko bez stida procedi reč postmodernizam, a kamoli ako ponudi tezu da tu još uvek ima političkog i civilizacijskog goriva.

Kirkovu muziku u svoje vreme niko nije zvao postmodernom ali njen prevashodni kvalitet bio je u sažimanju eksperimenta i tradicije, zabave i upozorenja, istorije i avangarde, jednako opčinjujući sofisticirane intelektualce i zabavljajući prostu raju. Danas gotovo da ne možemo da se setimo ni jednog umetnika čiji bi izraz imao ovaj totalni kvalitet, koga ne možemo svrstati ni u jednu scenu niti profilisati njegovu publiku. Kirk je bio jedan u milion, virtuoz koji vas tera da zaboravite njegovu virtuoznost dok je slušate, zabavljač koji je činio da se publika oseća prijatno i dok joj saopštava neprijatne istine, muzičar koji je spajao Mozarta i Coltranea, Beatles i Billa Withersa, bi-bap i soul, fank i fri-džez. I nešto klasične muzike.

„Spirits Up Above“ je dragocena kolekcija Kirkovih snimaka iz najplodnijeg perioda, desetak godina pred smrt, sa izborom pesama koje su ne samo abeceda njegovog kataloga već i vodič za razumevanje vremena u kome su nastajali. Od prvih nota bluzerske „Making Love After Hours“ pa do raritetnog izvođenja „Serenade to a Cuckoo“ koja zatvara album, impresionira lakoća s kojom Kirk i njegovi muzičari (na albumu se mogu čuti takva imena kao što su Lonnie Liston Smith, Jaki Byard, Ron Burton ili Hank Jones) isporučuju muziku koja je istovremeno revolucionarna i potpuno prijateljska.

Fanki napaljenost „Freaks for the Festival“ je u potpunoj ravnoteži sa kompleksnim aranžmanom nežne „Anysha“, a izvođenje Withersove „Ain’t no Sunshine“ koju Kirk peva kroz flautu je samo druga strana razarajuće „A Tribute to John Coltrane“ u kojoj slepi saksofonista polazi iz ponosite balade da bi uleteo u eksplozivnu improvizaciju, protrčao kroz Rodgersovu i Hammersteinovu „My Favorite Things“ – koju je Coltrane učinio svojom – da bi se vratio u ubitačni bi-bap i završio rafalnim soliranjem.

Poznat kao multiinstrumentalista, Kirk je svojoj publici i redovno pružao spektakl sviranja po nekoliko instrumenata u toku jedne pesme, nekada i tri odjednom, ali nije dopuštao da taj spektakl zaseni srž muzike. „Medley featuring the Vibration Society“ je izvanredan primer kako Kirk, posle aplauza koji dobija za sviranje dva saksofona u isto vreme, nastavlja da razvija pesmu od skoro pet minuta koja zavodi  lepotom, ne pukom pirotehnikom. Mada je pirotehnika impresivna! Odmah posle nje je „Something for Trane That Trane Could Have Said“ – uznemirujuća, napeta, moćna solo izvedba na kojoj Kirk svira udaraljke i duvačke instrumente.

Konačno, tu je i „Volunteered Slavery“ sa horskim napevima, političkim i satiričnim povicima, ritualno intonirana, moćna fuzija džeza, afričkog obreda i američkog soula sa sve naklonom Beatlesima – Kirk nije bio tek još jedan crni revolucionar, već mislilac i delatnik iznad nacionalizama i dnevne politike, zagledan u budućnost iako slep od druge godine, utemeljen u sadašnjosti kao retko koji avangardni kolega.

A avangarde na ovoj ploči ne nedostaje: „The Inflated Tear“ je gotovo zornovski kolaž zvukova, atmosfere i najčistije džez balade u kojoj Kirk ponovo svira dva instrumenta odjednom, terajući kritiku koja ga je do tada otpisivala kao tek zabavljača da ga prihvati kao ozbiljnog kompozitora. Tu je i impresionistička „Seasons“, ali i udaračka „Lovellevelliloqui“ kojom Kirk bez napora pleše na terenu hard-bapa, kao da je sažimanje čitavih stilova drugih muzičara za njega dečija igra.

„Spirits Up Above“ je obavezna lektira. Toliko je jednostavno. Bolji album ove godine verovatno neće izaći. Toliko je tragično. I veličanstveno.

Spisak numera:

CD1: Making Love After Hours; Roots; The Black and Crazy Blues; The Inflated Tear; Lovellevelliloqui; Lady’s Blues; Volunteered Slavery; Spirits Up Above; A Tribute to John Coltrane; Medley; Something for Trane That Trane Could Have Said; Ain’t No Sunshine; Blacknuss.

CD2: Do Nothing’ Till You Hear From Me; Carney and Begard Place; Seasons (One Mind Winter, Summer, Ninth Ghost); Pedal Up; Anysha; Three for the Festival; Portrait of Those Beautiful Ladies; Freaks for the Festival; Serenade to a Cuckoo.