Rale Mićić – 3 (CTA Records)

Muzika gitariste Raleta Mićića je do ovdašnjih slušalaca doprla tek po objavljivanju njegovog drugog CD-a Serbia. Očekivani etno-džez, koji je osamdesetih i devedesetih postao odlika stvaralaštva ne malog broja muzičara sa ovih prostora, ustupio je mesto prijatnom iznanađenju: Mićić je stvorio i prezentovao moderni bap koji se samo delom oslanja na balkanski melos. Najveću potvrdu da se tradicija ne može olako uneti samo pukom improvizacijom na postojeće harmonske, ritmičke i melodijske obrasce je naslovna numera Serbia, u kojoj gitarista iz Beograda donosi drugačiji i savremeniji muzički izraz.

Nakon ovog početnog upoznavanja, najava novog materijala je izazvala malu sportsko-muzičku prognozu: nastavak Serbie ili avangardniji džez. Ekipa muzičara, pre svega prisustvo basiste Scotta Colleya, ukazivala je da se može očekivati zanimljiva interakcija ili čudan spoj Mićićevog toplog i liričnog zvuka sa Colleyevim akrobacijama koje je oslikao na svom poslednjem albumu Architect of the Silent Moment. Bubnjar Gregory Hutchinson je još jedan veliki džezer sa zavidnom diskografijom pratećeg muzičara, a sa Mićićem je već sarađivao na projektu Serbia. Rezultat je gitarski album i Rale Mićić u punom stvaralačkom zamahu kao muzičar i kompozitor.

Simbolizam naslova 3 iznalazimo u pojašnjenju samog autora koje se našlo u najavi projekta – jedinstvo ritma, harmonije i melodije u muzici. Album otvaraju maestralni Gregory Hutchinson i Scott Colley na uvodnoj numeri Dealin’. Hutchinson je odbubnjao zvuk nalik prastaroj parnoj lokomotivi, dok se Colley čarobnim brundanjem basa još na početku izjašnjava da savršeno razume muzičku ideju Raleta Mičića. Iza uvertire, dalje nas baperskim „orient expressom“ najčešće vodi gitara Raleta Mićića.

Ako se izbegnu paralele sa drugim muzičarima, žice proizvode boje koje nas asociraju na druge instrumente. Tako se za sviranje Charlieja Christiana umelo govoriti da je saksofonsko, dok se za gitarska umeća Raleta Mićića može reći da je klavirsko prebiranje po žicama, koje odašilje sofisticirane i romantične tonove.

Od deset numera, dve su džez standardi: A Night Has A Thousand Eyes i Porterova I Love You, kao jedan publici prepoznatljiv momenat. Mnogo veću pažnju izazivaju autorske kompozicije u kojima se i iznalazi prepoznatljivost Raletove muzike. Nalik filmu bugarke Adele Peeve Chia e tazi pesen? (Čija je ovo pesma?), slušanje albuma 3 je u početku bilo prekidano pokušajima demistifikacije delića znanih melodija. Ali kao i u filmu, pesme su odasvud i svačije, uzalud je trud otkrivanja izvora par taktova koje je Mićić vešto koristio da sačini svoju raznobojnu nisku bisera, novu i drugačiju. Ako uvažimo i mišljenje hrvatskog muzičara s početka dvadesetog veka Čarlija Pavlića, da se srpske igre i kola svinguju, ne čudi da je Raletova inspiracija na najbolji način skliznula u vode modernog džeza.

Centralnu pesmu Serbology obojili su i tapanista Uroš Marković i svirač tarabuke (grdosija koju južnjaci radije nazivaju goč) Aca Jovanović. Romantika juga, nostalgija, iza velova se nazire dert…sve je u njoj, isprepleteno i skladno. Zvuk goča je nenadmašan zov za nadolaženje pozitivne energije. Muzika je da se sluša i pomoću nje plovi nepoznatim prostranstvima. Katkad su vode nemerine ili burne, ali ove Mićićeve su nežne, tihe, mirne, prepune boja i uživanja u krajolicima koji promiču. Još mirnije more i možda najinventivnije sazvučje ovog albuma je Pannonia, sa veštim kormilarom Mićićem i Colleyem koji pravi mostove nad gitarskim bravurama. Gybanitza sledi za kraj s malo naglašenijeg ritma, gde trio dobija podjednaku važnost: red Mićića, red Hutchinsona, red Colleya… u predivnoj muzičkoj gužvari.

Mejnstrim je bogastvo u kome se iznalazi inspiracija, a muzičari koji su ga stvarali trebaju biti putokaz. Na snimcima iz tih doista sjajnih decenija, oism lepote koja je dolazila iz njihovih instrumenata, dolazila je i spontanost, hrabrost, uzvikivanje, opuštenost. Akademsko sviranje džeza vodi u sterilnost. Berkli je nužnost, ali i bespotrebnost ako se nakon njega ne ispuni jedna od najboljih definicija džeza: “trenutak iznenadjenja”. Rale Mićić je spontan, smeo i ume nas iznenaditi u trenutku. Oštrica kritike prema džezerima koji stvaraju muziku s polazištem u balkanskom melosu i ritmovima, ovog puta je morala da uzmakne pred prefinjenim pristupom i doziranjem koje je bapu ostavilo bap.

Rale Mićić – gitara

Scott Colley – bas

Gregory Hutchinson – bubnjevi

Uroš Marković – tapan

Aca Jovanović – tarabuka