Ralph Towner/Paolo Fresu – Chiaroscuro (ECM)

Prva asocijacija na džez trubu je Miles Davis, čije stvaralaštvo je grubo podeljeno na godine klasične i električne/fjužn faze. Svaki mladi trubač prolazi test kritičara koji ga svrstavaju u grupu ne/inspirisanih Milesovom muzikom. Italijan Paolo Fresu se smatra jednim od sledbenika i nastavljača Milesove klasične džez linije. Ove godine je dao zavidan doprinos džez produkciji: osim CD-a Think sa Uri Caineom, pojavljuje se na još osam albuma, uglavnom italijanskih muzičara. Pretposlednji u nizu je Chiaroscuro, duet sa gitaristom Ralphom Townerom. Etiketa ECM je siguran putokaz da ćemo, u relativno mirnoj zvučnoj reci, čuti svaku odsviranu notu dvojice muzičara.

Ako se krene uzvodno karijerom Ralpha Townera, počeci su šezdesete godine i osnivanje benda Oregon, zajedno sa kolegom sa studija, basistom Glenom Mooreom. Na njihovom debi albumu iz 1970. godine Our First Record odsvirana je Jade Visions, kompozicija basiste Scotta LaFaroa, koji je (uz Billa Evansa) bio inspiracija obojici muzičara. Jedan od važnijih momenata u Townerovom stvaralaštvu je i Zawinulov Weather Report, kao i saradnja sa Keithom Jarrettom ili Janom Garbarekom. Paralelno gradi i solo karijeru, mahom vezanu za etiketu ECM, a jedan od najboljih njegovih projekata je solo album Anthem iz 2001. godine. Ove godine, Towner je sa austrijskim gitaristom Wolfgangom Muthspieleom snimio CD From a Dream na kome se – gle čuda – našla i Milesova Nardis.

Numere na Chiaroscuro su autorsko delo Fresua i Townera, izuzev središnje kompozicije Blue In Green (Bill Evans/Miles Davis), kao simbolične poruke koju duet odašilje svojom muzikom. Zvučni efekti koje Towner proizvodi kreću se od minimalističkog osnovnog zvuka klasične gitare do punijeg, uz pomoć bariton ili dvanaestožične gitare. Fresu na trubi ili fligelhorni dopunjuje osnovu koju inicira Towner. Klasična gitara je istančan instrument koji iziskuje potpunu predanost muzičara (što i jeste Townerova odlika) ali je, istovremeno, zahtevna za slušaoca. Ovo je album koji iziskuje isto što i slušanje klasičnog dela: usredsređenost na muziku i – tišinu.

Muzika je nostalgična, Fresu je uglavnom liričan trubač, a Towner ispisuje ovim albumom još jednu od svojih poema. U numeri Doubled Up duet nam nudi bogatiji zvuk prelaskom na bariton gitaru i fligelhornu, ali tek kada se odsluša Two Miniatures dolazi se do suštine i središnje ideje ovog projekta. U ovoj kompoziciji je smeštena virtouznost obojice muzičara i Fresuovo viđenje Milesa, i što je najvažnije, ona kao da nas vodi do ostalih numera.

Ovaj donekle hermetičan projekat najverovatnije će se slušati tek u određenim trenucima i raspoloženjima. Nekima će krajnji ishod i zvuk koji se može čuti nalikovati muzičkim radionicama kakvog džez festivala, ali kada je o improvizovanoj muzici reč – sve je dopušteno u impresiji odslušanog.

Vrednost ovog albuma, dakle, nije u nekom posebnom, vanserijskom muzičkom iskoraku Ralpha Townera ili Paola Fresua, jer se obojica kreću stazama koje su već utrli tokom svog dosadašnjeg stvaralaštva. Lepota ove muzike proizilazi iz spoja pojedinačnih osećanja muzičara koji čine duet, sazvučja gitare i trube. Blue In Green ovde je plavozeleni odsjaj Townera i Fresua, klasičan, tih, i na momente nostalgičan. Sigurni smo da bi izostankom znamenite kompozicije velikog Billa Evansa (i njegovog sola sa sada već davnog albuma Kind Of Blue, verovatno jednog od najvećih sola čitave istorije džeza) ovaj album bio siromašniji. Međutim, istinski stvaraoci ne smatraju suvišnim da, svojevrsnim omažom, podsete publiku na uzore, na ljude kojima su se istinski divili pri formiranju sopstvenog iskaza. Nama je ostalo da takve gestove prepoznamo.

Ralph Towner – klasična, bariton i dvanaestožičana gitara

Paolo Fresu – truba i fligelhorna