By 
Rashieda Alija je smrt stigla u poznim godinama. Privatni život mu nije bio obeležen aferama, a karijera mu je bila uravnotežena i stilski dosledna. Za razliku od pompeznih smrti velikih pop zvezda, koje obično vode do post mortem hvalospeva, kompilacija, autobigrafija i ostalih pratećih aktivnosti, u Alijevom slučaju stekli su se svi preduslovi da njegov odlazak s ovog sveta prođe nezapaženo – čak i među tvrdokornim ljubiteljima džeza.
Sva sreća pa je majstor na bubnjevima stigao da, pre smrti, ostavi poslednje zaveštanje i poklon džez fanovima – odličan koncertni album Live in Europe. Snimak je napravljen pre dve godine u finskom gradu Tampere, za vreme Alijeve evropske turneje sa kvintetom.
Šta god radio i koliko god svirao s najrazličitijim postavama, Rashied Ali će ostati upamćen pre svega kao Coltraneov bubnjar s kraja šezdesetih godina prošlog veka. Ni sam Ali ne beži od toga, i rado se u medijskim nastupima osvrće na taj period karijere. Međutim, njegov bendliderski rad na ovom albumu je daleko od žanrovski čistog fri-džeza, i duboko zadire na teritoriju post-bapa , bilo da se radi o punokrvnim brzacima ili melanholičnim rasviravanjima u sporom i srednjem tempu.
Za uživanje u furioznoj svirci tu su dve kompozicije James Blood Ulmera – Theme For Captain Black i Thing For Joe. Svaka od njih traje preko 25 minuta, i predstavlja pravu reviju višeminutnih sola natrpanih između kratkih tema. Ali je u dobroj formi i daje veoma stabilan puls svirci, a šou uglavnom prepušta ostatku benda.
Naročito se ističu mlade snage u prednjoj liniji – trubač Josh Evans i korpulentni saksofonista Lawrence Clarke. Obojica sviraju veoma energično i ispucavaju sve adute bez zadrške i postupnog građenja melodije. Kod Evansa ćete čuti sve sama otvorena, praskava sola, dok je njegov kolega na saksofonu posebna priča.
Kada prvi put čujete neki solo Lawrenca Clarka, odmah će vam pasti na pamet poređenje sa samim Johnom Coltraneom. Naravno, ovo nije ni prvi ni poslednji put da je neko krenuo tim stopama, ali je zapanjujuće koliko se ovaj saksofonista uspešno približio ne samo spoljašnjoj formi Coltraneovih sola (kada, recimo, Johnov sin Ravi prošara svirku karakterističnim kratkim izletima u falset, nikad nemam utisak da to radi spontano) nego i samoj suštini.
Clark možda i ne solira harmonski uzbudljivo poput Coltranea, ali će vas zato zatrpati bujicom raznovrsnih rešenja koja se smenjuju bez ikakvog predaha. Biće tu i već pomenutih falseta, i nerazgovetnih brzaka u visokom registru, i protrčavanja kroz složene skale. Međutim, najviše od svega imponuje to što se u svakom trenutku oseća istinska radost sviranja, mladalački naboj, i želja da se svaka bogovetna ideja iskaže ovde i sada.
U nešto laganijoj numeri Laurana, koja je na Live In Europe umetnuta između Ulmerovih originala, Clarke se ističe i kao solidan kompozitor. Lako je naslutiti i uzore – osnovna tema podseća na Wayne Shorterove kompozije za Miles Davisov kvintet iz druge polovine šezdesetih, a ponajviše na pesme s albuma Sorcerer ili Nefertiti.
Live In Europe uverljivo pokazuje kako muzika koju su pre više od 40 godina izvodili avanturisti poput Coltranea i Alija i danas može da zvuči veoma vitalno i sveže. Na Clarku, Evansu, i srodnoj mlađariji ostaje da produže stazama koje su im utabali slavni prethodnici.
Lawrence Clarke – tenor saksofon
Josh Evans – truba
Greg Murphy – klavir
Joris Teepe – kontrabas
Rashied Ali – bubnjevi
By 
