RED Trio: Muzika trenutka

Portugalski avangardni džez sastav RED Trio, o kome se, ne bez razloga, u dva navrata pisalo i na Jazzinu, čine pijanista Rodrigo Pinheiro, kontrabasista Hernani Faustino i bubnjar Gabriel Ferrandini. Pridobili su pažnju auditorijuma već svojim debi albumom izdatim pre četiri godine za Clean Feed. U međuvremenu bend je u svakom smislu  napredovao i učvrstio svoju poziciju na svetskoj sceni okrenutoj graničnoj i improvizovanoj muzici. Momci su do danas izdali još jedan album u klavirskoj trio varijanti i tri izdanja u kolaboraciji sa inovativnim trubačem Nateom Wolleyom, veteranom tenor i sopran saksofona Johnom Butcherom i mladim vibrafonistom u usponu Mattiasom Stahlom.

Pored kontinuirane diskografske aktivnosti i nesebične spremnosti za saradnju sa istomišljenicima, pa i izvan matičnog sastava, uzbudljivi živi nastupi su glavno obeležje RED Trija. Veliki broj zapaženih koncerata širom sveta, govori da njegova “pulsirajuća muzika trenutka” najbolje oživljava, upravo pred publikom spremnom da se prepusti muzičarima na njihovom, ne uvek laganom putu.

Konačno je došlo vreme da RED Trio pohodi Beograd, uveliča njegov jubilarni džez festival i domaći auditorijum počasti, nadamo se, energičnom i beskompromisnom svirkom.  Predstojeći koncert koji nas očekuje 26.10.2014. godine u sali “Amerikana” u Domu omladine, poslužio je kao povod da muzičarima postavimo nekoliko pitanja. U duhu pravog kolektiva, insistirali su da odgovori ne budu potpisani imenima članova, već upravo nazivom benda.

Četiri godine je prošlo od kada ste snimili prvu ploču, koja je „osvežila“ formu klavirskog trija. Kako uspevate da održite svoju muziku svežom i uzbudljivom, vrednom istraživanja? Da li mislite da postoji još nešto što se može reći o postavi klavir-bas-bubnjevi, jednoj od najčešće korišćenih formi u tradicionalnom džezu i improvizovanoj muzici? I u kom pravcu bi inovacije mogle da se razvijaju?

RED Trio: Teško je reći kako to postižemo (ako to radimo). Ono što je nama zajedničko  je potreba i radoznalost da stvorimo novu muziku koja nas izaziva. Što se tiče klavir-bas-bubnjevi formata, mislimo da ima još mnogo toga da se kaže, zato što muzika nema granice. Za pravac je teško reći jer to zavisi od muzičara koji izvode određenu muziku. Ne prati se jedan, već više pravaca.

Do sada ste izdali  pet CD-ova sa tri različita gostujuća muzičara. Koji je Vaš kriterijum u odabiru muzičara sa kojima radite? Recite nam šta Vam se najviše dopalo kod svakog od ovih muzičara sa kojima ste radili?

Glavni kriterijum je da se svi muzički identifikujemo sa muzičarima sa kojima želimo da radimo. Drugi kriterijum odnosi se na to šta mislimo da će taj muzičar doneti zvuku grupe.  To se upravo dogodilo na svim albumima koje smo stvarali sa drugim muzičarima. Volimo muziku Džona Bučera, Nejta Vulija i Matijasa Stahla, svi se međusobno razlikuju, ali imaju veoma ličan i snažan pristup.

Koji muzičari su uticali na vašu muziku? Koju muziku slušate privatno?

Teško je nabrajati uticajne izvođače, jer slušamo različitu muziku: od džeza, klasike, savremene muzike, preko roka, elektronike…  Postoji mnogo džez muzičara koje volimo, neki od njih su Čarli Parker, Majls Dejvis, Džon Koltrejn, Telonius Monk. Danas neverovatnu muziku prave Džon Bučer, Kreg Taborn, Evan Parker i mnogi drugi.

Vaša muzika je uglavnom akustična, ali savremene tendencije ka eksperimentisanju i inovacijama postavljaju pitanje – da li ste otvoreni za elektronske uticaje na svoju muziku? Da li je moguća saradnja sa muzičarima iz žanra elektronike?

Da, naravno. Nedavno smo sarađivali sa portugalskim duom Eitr (koji čine Pedro Sousa na saksofonu I Pedro Lopes zadužen za elektroniku), sa kojim planiramo opet da sarađujemo. Ove godine smo počeli da sviramo na električnim instrumentima I da koristimo zvučne efekte. Pre ili kasnije ćemo snimiti “električnu” verziju Red tria.

Kako vam izgleda portugalska džez scena – kako mejnstrim, tako i avangardna? Da li džez improvizatori među muzičarima imaju podršku države, ili je muzika na margini, u smislu da je više podržavaju džez entuzijasti?

U Portugalu je scena veoma aktivna – kako eksperimentalna, tako i mejnstrim džez struja. Na obe strane se nalaze izvanredni muzičari. Ono što odlikuje portugalsku džez scenu je i njen geografski položaj – udaljenost od centra kontinenta. Zbog toga, portugalska muzika odstupa od evropske muzičke tradicije, I predstavlja kombinaciju američke I evropske muzike, ali sa “zapletom”.

Podrška države je retkost. Eksperimentalnu i avangardnu džez scenu održavaju muzičari, vlasnici koncertnih prostora, festivali i, naravno, ljudi koji idu na koncerte.

Možete li nam reći nešto o saradnji sa izdavačkom kućom Clean Feed Records, koja postaje sve respektabilnija i poznatija iz godine u godinu. Na koji način ova izdavačka kuća utiče na portugalsku I evropsku džez scenu?

Veoma smo zadovoljni što smo objavili dva albuma za Clean Feed Records. Bilo nam je izuzetno važno da privučemo pažnju koju smo privukli svojim prvim albumom, i Clean Feed Records su nam pomogli u tome. Obezbedili su nam svetsku promociju. Imamo i jaku saradnju sa izdavačkom kućom NoBusiness Records iz Litvanije. Oni nam pružaju veliku podršku, i za njih smo snimili tri albuma.

Odsvirali ste mnogo koncerata u različitim gradovima I zemljama. Kakva su vaša iskustva sa koncerata? Možete li uporediti različita mesta na kojima ste svirali? Postoje li festivali koje posebno volite?

Sviđaju nam se sva ta različita mesta na kojima smo svirali u prošlosti. Veoma su interesantne suptilne razlike među publikom: neki su tihi i koncentrisani, neki manje. U nekim zemljama su u publici uglavnom stariji ljudi, a u nekim uglavnom mlađi. Drago nam je da većina ljudi uživa u našoj muzici, dok mi uživamo u vibracijama koje nam šalje publika dok sviramo.

Možete li uporediti pristup koji imate u studiju sa pristupom koji imate kada svirate uživo?     

Sviranje u studiju je potpuno drugačije od nastupanja pred publikom. Nivo koncentracije je sličan, ali se kvalitet koncentracije razlikuje, zbog adrenalina koji osećamo dok nastupamo uživo. Kada smo u studiju, imamo vremena da razmišljamo i pričamo o muzici koju sviramo. Na koncertu se sve dešava u trenutku, i sve mora da ima smisla u realnom vremenu. Osećaj kada ste na ivici kolapsa, ili na ivici nečeg iznenađujuće dobrog, ono je u čemu uživamo dok sviramo uživo.