RED Trio – Self Titled (Clean Feed)

Klavir/kontrabas/bubanj je jedna od klasičnijih postavki u džezu. Mnogi su pokušavali, sa većim ili manjim uspehom, da redefinišu čitav koncept i unesu određenu dozu inovativnosti. Mora se priznati da je to, posebno danas, veoma težak zadatak, koji otežava uobičajeno stanovište da je na tom polju već sve rečeno.

Lisabonski džez eksperimentatori RED Trio su tu da pokušaju da razbiju predrasude i demantuju sve koji zastupaju gorepomenuto mišljenje. Pijanista Rodrigo Pinheiro, kontrabasista Hernâni Faustino, i bubnjar i perkusionista Gabriel Ferrandini, izdali su album prvenac za renomiranu portugalsku izdavačku kuću Clean Feed, obogativši joj katalog za još jedan vrlo uzbudljiv naslov.

Prvo što se da primetiti na albumu je odsustvo liderske pozicije pijaniste. Ovo je trio kod koga je ravnopravnost članova glavno obeležje i gde reč “kolektiv” ima svoj pravi smisao. Takođe, u pojedinim trenucima se nameće pitanje da li se na albumu čuju samo zvuci klavira, basa i bubnja. Imajući u vidu često jak intenzitet i punoću zvuka, stvara se osećaj prisustva još nekog “skrivenog” člana. Tretiranje instrumenata na netipičan način, korišćenje efekata, i odlična međusobna interakcija muzičara do potpune integracije u “jedan organizam”, doprinose takvim utiscima.

Melodija gotovo da ne postoji. Većinu albuma čine pulsirajuće sekvence, snažni ritmički udari i odsečni zvuci, čija ukupna suma stvara apstraktan muzički komad neobičnog sadržaja i lepote. Sve je izvrnuto naglavačke, “pomereno” i potpuno nekonvencionalno postavljeno. Deformacija, rekonstrukcija i apstrakcija su pojmovi kojima se može odrediti muzika na ovom albumu.

Sam početak je veoma nervozan, idejno najviše asocirajući na Squarepushera u njegovoj najlucidnijoj fazi karijere. Kako album odmiče, daju se razaznati atmosferični delovi, ali se brzo gube pred naletom šizofrene svirke čemu dosta doprinosi pijanista, neretko tretirajući svoj preparirani klavir kao udarački ili žičani instrument. Teme su mahom veoma duge, sa čudnim, izobličenim i povremeno tamnim zvučnim teksturama, često u kontrastima jedva primetne čujnosti i buke. Vremenom se dolazi do faze kada ovakav koncept postaje krajnje normalan – treba samo prihvatiti izvrnutu logiku muzičara i pratiti njihov put.

Smenjivanje frenetičnih, povremeno veoma agresivnih zvučnih udara, i u malo manjoj meri statičnih deonica, čekaju svakoga ko se upusti u preslušavanje ovog nekonvencionalnog, ali vrlo izazovnog albuma. Za sve one koji vole muziku pijanističkih džez trija, ali žele da čuju nešto novo i drugačije, ovaj album može biti pun pogodak.

Rodrigo Pinheiro – klavir

Hernâni Faustino – kontrabas

Gabriel Ferrandini – bubnjevi, perkusije