Reut Regev – This is R Time (Ropeadope)

Na džez sceni se, u poslednjih 10-15 godina, odigrava mala trombon-revolucija. Ovaj instrument je, tokom istorije žanra, najčešće bio tek jedan od klipova u big-bend mašinerijama, a znatno ređe se nalazio u vodećoj ili makar ravnopravnoj ulozi. Razloge za ovu nepravdu možemo potražiti na nekoliko strana – na trombonu nije baš lako ispaljivati brza sola, a znamo da se mnogi džezeri najudobnije osećaju u sprinterskim deonicama. Ovaj instrument ima i vrlo specifičnu boju tona, koja deluje pomalo razvučeno, lenjo i rasejano, pa biste ga lakše zamislili u rukama nekog rastamana okruženog oblacima marihuane nego, recimo, kod nekog člana Coltraneovovog benda.

Među najzaslužnijima za sve veću afirmaciju trombona u savremenom džezu je Robin Eubanks, najpoznatiji po angažmanu u Dave Holland Quintetu, koji je punokrvnom i energičnom svirkom dokazao da za ovaj instrument itekako mesta na velikoj sceni. Među njujorškim downtown muzičarima ponajviše se ističe Curtis Fowlkes (The Lounge Lizards, Roy Nathanson, Charlie Haden, Henry Threadgill…) a na čikaškoj sceni Jeb Bishop. Svima njima je zajedničko razbijanje stereotipa vezanih za trombon, i fraziranje koje često nalikuje svirci saksofonista i trubača.

Reut Regev, heroina ovog teksta, svojim debi albumom se svrstala u red najtalentovanijih džez trombonista današnjice.

Iako je tek u 31. godini života debitovala kao bendlider, muzikom se s velikim uspehom bavi već duže od dve decenije, praktično od najranijeg detinjstva u rodnom Izraelu. Sa pet godina je počela da svira klavir, a sa 13 je zasvirala i trombon. Tokom srednjoškolskih dana nastupala je na prestižnim festivalima u svojoj zemlji, a u biografiji ima pribeleženo i članstvo u orkestru Izraelske armije. Pre 11 godina preselila se u Njujork, gde je veoma strpljivo upijala nova znanja i gradila reputaciju, sarađujući sa muzičarima najšireg opsega, od avangardista poput Anthony Braxtona i Butch Morrisa do klecmer, rok, i bluz bendova (Elliott Sharp’s Terraplane). Ove godine se konačno osetila spremnom da ponudi prvo autorsko delo, prikladnog naziva This is R Time. Nema sumnje, njeno vreme je došlo.

Na svom debiju Reut Regev isporučuje ama baš svaku zamisao koja joj se u prethodnih desetak „pripravničkih“ godina zacelo motala po glavi. Prateći sastav veoma vešto prati dominantnu bendliderku: Reutin suprug Igal Foni svira bubnjeve, Brad Jones (Dave Douglas Keystone) je na basu, David Phelps na gitari, dok na kongama i bongosima u par pesama gostuje Eddie Bobe.

Aranžersko-kompozitorski rad Reut Regev bazira se na tradiciji njujorške downtown scene i smelom kombinovanju raznolikih žanrova, a ponajbliži je sastavima Sex Mob (zbog zvuka trombona koji nalikuje slajd trubi Stevena Bernsteina, frontmena ovog benda) i veterana Doctor Nerve (srodan hard-rokerski tretman gitare i dinamični ritmovi). Pesme su prepune brejkova, promena melodija i tempa, ne liče previše jedna na drugu, niti se doslovno nadovezuju na muziku očekivanih uzora.

Reut je i izrazito raspojasana sviračica, koja je rešila da svetu pokaže šta se sve može na trombonu i njemu srodnom flugabonu. Biće tu i agresivnih sola na tragu Bishopa ili Eubanksa, ali i opuštenih deonica koje vuku korene iz fanka, daba ili regea. Krajne obazrivo ću primetiti i nagoveštaje samosvojnog stila, na koji bi mogli da se nadovežu neke buduće generacije avanturi sklonih trombonista.

Ovom albumu se teško mogu naći neke ozbiljnije zamerke. Reut Regev se opredelila za žanrovski veoma uzbudljiv izraz, ima dobar bend i odlično svira. Ako već moramo da cepamo dlaku, primetimo da ovoj trombonistkinji još uvek pomalo fali kompozitorske zrelosti. Pojedine pesme, ma koliko bile maštovito koncipirane i vešto aranžirane, nemaju snagu i dubinu koja razdvaja remek-dela od solidnih ostvarenja. Ali nema razloga za brigu – godine rade za Reut i od nje treba očekivati sve bolje albume.

Reut Regev – trombon (1, 2, 4-6, 8, 9), flugabon (3, 7), konge (5, 6)

David Phelps – gitara

Brad Jones – kontrabas (2, 4-6, 8), električni bas (1, 3, 7, 9);

Igal Foni – bubnjevi, perkusije

Eddie Bobe – konge (4), bongosi (6)