Reut Regev’s R* Time: Exploring The Vibe (Enja/One-HiFi)

Iza okoštale fraze da je čar džeza u improvizaciji, često se krije vrlo jasan set muzičkih normi i školski naučenih fraza. Čak je i fri-džez oaza kreativne misli –  gle ironije – podložna predvidivostima; zna se kako će pijanista da se prostore po dirkama, saksofon da zaškripi, a bubnjar da pobegne od ritma.  Izuzmemo li vanredne kreativce na polju komponovanja, ove zamke  uspešno izbegavaju muzičari skloni energičnim, nadahnutim koncertnim nastupima, naročito oni koji dugo nastupaju zajedno. No takvu je instant-kreaciju, pak, teško preneti na rigidne studijske uslove…

Vreme je da uvedemo Reut u priču. Izraelska trombonistkinja, eklektična sviračica i kompozitorka njujorške škole naklonjena odmerenom gruvu i iščašenim improvizacijama, dobro je poznata i našoj publici sa festivala u Beogradu i Kraljevu, te gostovanja s bendom Elliota Sharpa u Novom Sadu. Nakon trogodišnje diskografske pauze i „porodiljskog odsustva“ snimila je novi album „Exploring The Vibe“, gde na omotu zatičemo i fotografije Ivana Grlića. Premda se u odnosu na prvenac jedino zadržao njen suprug Igal Foni na bubnjevima, prinove –  Marc Peterson na basu (svirao na BG koncertu) i iskusni gitarista Jean Paul Bourelly –  ne sarađuju od juče.

No nije zgorega produbiti muzičko razumevanje. Kako nam sama Reut objašnjava u knjižici CD-a, bend je pre snimanja džemovao nedelju dana u porodičnom domu Regev/Foni, trudeći se da uspostavi organski poredak u svirci pre nego što će snimiti konkretne „pesme“. „Želeli smo da odemo daleko od komponovanja muzike i stvaranja ritmičkog koncepta. Hteli smo da se fokusiramo na istraživanje atmosferičnih aspekata muzike, raspoloženja, drugim rečima – vajba…“ veoma jasno zbori bendliderka.

Nove numere, u kojima su autorske uloge podeljene manje-više ravnopravno, zasnivaju se na veoma labavim temama –  ili kratko traju, ili ih se smeni par komada tokom pesme, ili se radi o generičkim frazama koje služe tek kao zamajac za ono što sledi. Baš kao na džem sešnu, sva uha su upregnuta da čuju šta će muzičari da odsviraju, improvizuju, izmisle. Iako manjka opipljivog „sadržaja“, muzika poentira na drugim poljima – sveža je, napaljena, i istinski iznenađujuća.

To se najpre ogleda u promenama tempa, koje po pravilu slede taman kada se uljuljkate u stabilan ritmički gruv preko koga Reut strpljivo gradi solo. Potom, kroz interakciju na svim relacijama unutar benda, gde tenzija obično narasta na kontrastima „prljave“ i „čiste“ intonacije različitih instrumenata (pored standarnog seta čujemo i razne udaraljke, didžiridu, pripremljeni klavir,  megafon-igračku, radio s kratkim talasima…). Konačno, i na prostom individualnom nadahnuću – dok Reut veoma lepo pozicionira režeće efekte i ostale falset-varijacije, Borelly pleni intrigantnom kombinacijom „roots“ svirke na bazi bluza/roka/fanka sa silinom pedala kojima zamućuje gitarski zvuk. U tri pesme čućemo ga i u vokalnoj ulozi, gde bend daje sebi oduška nakon isrcpljujućih dugometražnih sešna.

Premda bez suštinskih inovacija, muzika na albumu „Exploring the Vibe“ zvuči veoma smelo i originalno zahvaljujući vanrednoj hemiji među muzičarima i nadahnutim solo deonicama. Na tom putu uspeva da, uprkos raznovrsnim uticajima, bude esencijalno džezerska.

Spisak numera: Drama Maybe Drama; Breaking the Silence; Montenegro; Ilha Bela; Madeleine Forever; Blue Llamas; Hashed in; Great Pretender; Ok Oj (For Oliver Johnson); Raw Way (For Junior Kimbrough); New Begining.

Muzičari: Reut Regev – trombon, flugabon (10), klavir, slajd truba (3), frula (2,3), bata bubanj (6); Jean Paul Borelly – gitara, vokal (7,8,11), udaraljke (6,8); Mark Peterson – bas gitara (1,2,5,10); kontrabas (3,4,6,7,8,9,11), didžiridu (6); Igal Foni – bubnjevi, pripremljeni klavir (4,7), cajon (6), megafon-igračka, kratki radio talasi (11).