By 
Iako je Ricardo Villalobos, poznati klupski DJ, remiksovao naslove ECM produkcije, to nipošto ne znači da je rezultat muzika za plesni podijum koja će vam ući u uši na prvo slušanje. Da li je to zbog Maxa Loderbauera, njegovog saradnika na albumu i člana eksperimentalnog Moritz Von Oswald trija, ili se radi o Ricardovoj strani koju do sad nismo imali prilike da vidimo, nije ni bitno, jer pred nama je jako zanimljiva muzika.
Razlozi zašto su se odlučili za ECM su brojni: od toga što su obojica od malih nogu veliki ljubitelji ECM-a, pa do produkcije zvuka, i činjenice da su tu mogli naći delove kompozicija u kojima su instrumenti/izvođači/hor i atmosfera bili „samodovoljni i izolovani u prostoriji“; što im je bilo najbitnije, kako bi mogli da ostvare svoje ideje. Izbor je velikim delom pao na kompozicije Christiana Wallumrøda i Alexandera Knaifela, koje su im ovo mogle ponuditi, a osim njih korišćena su i, između ostalih, i dela Arvoa Pärta, Johna Abercrombieja, Paula Motiana…
Osnovna ideja albuma je premošćavanje jaza između elektronske i akustične (žive) muzike, i dopuna elektonske muzike onim što ona inicijalno ne poseduje. Konkretno se radi o ograničenom i skoncentrisanom (uglavnom nižem) setu frekvencija koje imaju za produkciju bitova, a i nedostatak „emotivnog” i organskog u elektronskoj muzici.
Ključna reč za ovaj album bila bi prostor. Zainteresovan za gorepomenuti raspored frekvencija, dvojac se trudio da ceo čujni opseg ispuni zvukovima različitih učestanosti (od kojih će se svaki nalaziti u određenom opsegu). Umesto na akorde, melodije, ili odnose između instrumenata, više su se koncentrisali na pojedinačne zvukove koje oni proizvode (okidanje žice na basu, udarac o činelu, zujanje snera), momente reverba (odzvanjanja) i tišine (kroz koju će se eventualno probijati zvuk nekog od instrumenata). Iako su melodija i ritam u klasičnom smislu odsutni, muzika pulsira, dok je zvuk instrumenata u velikom broju slučajeva transformisan do neprepoznatljivosti.
Već uvodna Reblop, vešto demonstira osnovnu ideju albuma, na kome željena atmosfera mnogo više biva postignuta utiskom prostornosti, umesto oslanjanjem na emocije i stanja uma. Recat se velikim delom bazira na ritmu činele, pa ponajviše podseća na “klasične“ džez numere. Može se desiti da vam pažnja sklizne, i muzika ostane u pozadini, ali zato je tu Reemergence, koja će vas držati na ivici nerava, dok tribalni ritam iz Reannounce svakako nećete lako zaboraviti. Album zatvara Redetach, ambijentalna kompozicija u maniru Briana Enoa ili Williama Basinskog.
Budući da je veoma izazovan za slušaoca, ovaj album su i ljubitelji džeza i elektronike dočekali oprečnim mišljenima. Međutim, oni koji mu se posvete, videće nešto novo u ovoj , a i muzici uopšte, na šta do sad nisu obraćali toliko pažnje. Jer ovaj put, to novo pred nama stoji znatno ogoljenije.
Max Loderbauer – elektronika
Ricardo Villalobos – elektronika
Cassy – glas (4)
Achil – elektronika (6)
By 
;)))),
smesno,…iz dva razloga..
1) jer sam bash pre neko veche skinuo ovo smece od albuma i slushao sa prijateljima i smejali se koliko je loshe, a navodno je pripremano godinama…
2) s obzirom da je viljalobos od kad se pojavio perjanica retardacije klupskog (citaj berlinskog) minimal zvuka pogresno gradjenoj na richi hotinovoj koliko bash ranoj(plastikmen), toliko i kasnoj "ableton" fazi (znaci, ne srednjoj! 😉 ), nije ni chudo da je rezultat ovakva glupost, banalnost i neznanje…
da sam ja manfred ajher ja bih ga tuzio sudu u strazburu… ali posto je i ecm prestao jos pre dva veka da neguje ono sto je zapoceo, i ne cudi saradnja sa ovim diletantima…
;)))
Ricardo Villalobos nije nikada bio nikakva perjanica kod Hawtina mada ga jesu jedno vreme vezivali za minimal kao zvuk jer ga je radio na nastupima kada je isti voleo biti opšte popularan. Ali to vreme je davno prošlo jer od tamo 2007-2008 Villalobos nikakve veze nema sa minimalom. Takodje on se pojavio mnogo ranije nego što se na elektronskoj sceni čulo i M od minimala, uostalom može se poslušati njegov čuveni Easy Lee track iz 2003 koji je čist Electro.
Pod dva Ritchie Hawtin Plastikman faza je Techno uvek bila i biće ne znam zaista odakle nekom takva ideja da to što je on tada radio ima veze sa minimalom osim što je sam minimal kao pravac jedna derivacija Techno zvuka ( odnosno fuzija sa Electrom uz taj čuveni plink-plonk ritam ) ali isti po BPM-u i samoj strukturi ritma nikakve veze nema sa Plastikman fazom.
Pod tri minimal kao zvuk uopšte nije gradjen na Ritchie Hawtinu, on je uleteo kada se stvar već zahuktala i napravio najpoznatiji label tog zvuka čuveni M-Nus. Inače Ritchie Hawtin je pretežno voleo da radi sa Traktorom kao softverom a ne sa Abletonom, uz obaveznu Allen & Heath Xone miksetu i par Allen & Heath Xone midi kontrolera za manipulaciju sa kompjuterom.
Pod četiri to što se nekome lično ne dopada ovaj album ne znači da je on smeće nego pretežno da taj neko možda ne razume ovakvu vrstu zvuka u potpunosti kao što ni mnogi ljudi na primer ne kapiraju Free Jazz ali to više govori o njima nego o Free Jazzu.
Villalobos je inače uvek bio poznat po tom čuvenom dubokom bass lajnu ( poslušajte njegov Sei Es Drum album ), uvek insistira da radi na vinilu i na perfektnom ozvučenju koje može da izvuče taj duboki bas. On sam smatra da je 4/4 ritam predvidljiv što se može jasno može videti slušajući Pop muziku i da u svojoj produkciji teži da ritam bude slično postavljen kao u Jazzu ili Klasičnoj muzici pa se ovaj album može posmatrati kao još jedan korak Villalobosa u tom smeru
pibe, tzare, ako plastikmen nije minimal i rest my case… nije tema za topik, ali vidim da meshash frogs&grandmothers… plastikmen je izbacio sheet one '93… sta je to bilo od minimala pre njega? da nisu adventi, da nije stiv stol, da nije wink, da nije voker ili bilo sta sto je doslo posle toga… americka scena je u to vreme na istocnoj obali bila vezana za detroit (prva ekipa, mej, etkins, edi fleshin, med majk, sanderson – stringovi stringovi stringovi) i cikago sa druge strane (house) i nesto izmedju u n.y… zapadna obala je negovala meksi zvuk (kao i u dzezu)… u evropi su rulali britanci (beltram, luke slajter, itd), francuzi (garnije, scan x), nemci (sven i ostali), itd… i svi su furali acid, tehno, house, trens (ne psy koji ti verovatno slushash, nego stari dobri koji je vrteo lale u industriji;) )…. plastikmen je tad bio revolucionaran zbog cisto minimalistickih aranzmana… dakle, da, da zakljucim predavanje, plastikmen je MINIMAL, bio i ostao… stim da se posle consumed (koji je master piece) ofucao skroz, preselio u berlin i poceo da stancuje smece (mada se ofucao vec na onom dex, effects & 909)… i tu se pojavio onda taj viljalobos…
i da poentiram, pa nek dzezeri procene, a i ti da cujesh nesto do plastikmena:
sheet one (1993)http://www.youtube.com/watch?v=wJaAZ7Zq9cY
recycled plastic (1994) http://www.youtube.com/watch?v=BOEenyOP2jE
musik (1994) http://www.youtube.com/watch?v=dhqnNvZ1CVY
i tako dalje…
jbg, sorry guys, odrastao sam na toj muzici… ;)))
a evo za tvrdnju da ne koristi ableton… covek ga iskljucivo koristi od 2001., radio sa inzenjerima, koristio prototipe, uradi album sa njim, i najvaznije, imao onaj fantastican nastup u basti sc leta 2003. ili 2004.
http://www.ableton.com/pages/artists/richie_hawtin
tako da, to je to…
touché!!!!
;)))
p.s. johnnioza, ladno me cenzurishesh ko u vreme milosevica ;))))))
Izvinjavam se zaista čitaocima jazzina unapred na detaljnosti ali očigledno je da je ovo neophodno kako bi se razrešile odredjene zablude i nepoznanice oko ove priče.
Ritchie Hawtin je praktično prvi koji je od jačih DJ-eva počeo da eksperimentiše sa Traktorom koji se uostalom i prvi pojavio kao software tamo 2000, da bi onda zajedno sa John Acquavivom 2001 pomogao da se napravai derivacija tog istog software-a koji se zove Final Scratch ( Native Instruments koji pravi Traktor se udružio sa Stanton Magneticsom uz njihovu pomoć ) i tačno pre deset godina su ga i predstavili na nekom festivalu što je tada bio veliki šok. Uostalom krajem 2001 Hawtin izdaje svoj čuveni DE9 uradjen isklučivo na Traktor/Final Scratch software-u.
E sad dolazimo do toga da je Hawtin uvek radoznao i želi uvek da kombinuje i menja pa kreće da radi sa 2 laptopa na jednom je Traktor/ Final Scratch a na drugom Ableton uz kao što rekoh neizbežnu Allen & Heath Xone miksetu i kontrolere. U medjuvremenu on na neko vreme prelazi na Serato Scratch umesto Traktor/Final Scratcha što mi nikad nije bilo jasno sa obzirom da Serato nema jednu od osnovnih funkcija tj odredjenog manipulisanja sa pitchem koju ima Traktor/Final Scratch. Hawtin tamo 2008 prelazi na novi Traktor Scratch koji je opet derivacija Traktor/Final Scratcha , 2010 je imao izlet sa nekakvim iPad/iPhone setupom i neindetifikovanim softwareom. Da citiram samog Hawtina kada su ga skoro pitali oko toga šta priprema sledeće on je rekao ovo: Nemam pojma gledam i isprobavam sve živo.
Tako da sve u svemu povezivanje Hawtina jedino i isključivo sa Abletonom ukazuje jedino da se njegov rad otkako je prešao na takvu vrstu setupa nije pratio ili se pratio čini mi se dosta površno
Čini mi se da ovde postoje odredjene nepoznanice oko zaista elementarnog klasifikovanja vrsta i podvrsta elektronske muzike pa ću ukratko objsniti o čemu se tu radi. Postoje tri osnovna pravca u elektronskoj muzici ( misli na onu klupsku ) a to su Trance, Techno, House i Electro. Takva podela je važila na početku cele priče tamo krajem 80-tih odnosno početkom 90-tih. Mešati ondašnji ( minimal ) bam bam Techno sa onim što se od 2004-2005 počelo u Berlinu zvati minimal ( koji je praktično nastao iz Electro zvuka ) je zaista začudjujuće za bilo koga ko se makar malo razume u elektronsku muziku. Jedino što vezuje ta dva pravca je minimalnost u izrazu ali ukoliko gledate strukturu ritma, sastav zvukova i BPM to nema nikakve veze jedno sa drugim. Poslušajte uostalom i sami dole pomenuti Plastikman – Sheet One track sa na primer i bilo koji ozbiljan Minimal i prvo što će te primetiti da je sastav zvukova totalno drugačiji, da je BPM ( beats per minute ) u tom starom minimal bam bam Techno tracku mnogo veći da je ritam strogo pravilnih 4/4 u tom tuc-tuc ritmu koji pokreće tj da ni u primisli nema tog izlomljenog škriputavog ( iz Electro zvuka ) plink plonk zvuka na tih čuvenih 120-125 BPM
Poslušajte uostalom jednu od najčuvenijih Minimal trackova Ritchie Hawtina – Disconnect
http://www.youtube.com/watch?v=GlohGeXOSPA
pa sami iako vam je verovatno u elektronskoj muzici sve nekako isto možete na prvi pogled videti razliku izmedju tog tracka i Plastikman – Sheet one i kako to nema blage veze jedno sa drugim.
Opšte je poznato da je Villalobos za sve one koji ga iole prate uvek bio protiv toga da se njegova muzika svrstava u minimal jer je više voleo kako sam kaže taj organski zvuk koga tamo jednostavno nema. Evo uostalom poslušajte i sami jedan od najčuvenijih trackova Ricarda Villalobosa – Fizheuer Zieheuer koga je napravio krajem 2006 kada 90% DJ-eva i producenata zaludjeno za čisti škripavi plink-plonk minimal
http://www.youtube.com/watch?v=H8_BAoVwoaM
Dok ostali ubacuju škrip škrip plink plonk Villalobosu je osnovni instrument srpska Guča truba uz taj neizbežni duboki bass lajn koji mu je zaštitni znak.
Primećuje se moram priznati šta je ko imao kao uticaj pre nekih 20 i više godina jer kada su neki izgleda skakutali slušajući Plastikmana, Josh Wink-a i Jeff Mills-a meni su bili draži Massive Attack i Radiohead uz dosta Klasične i Jazz muzike uz neke recidive mladosti u obliku Pink Floyda. Nekako mi je ona skakutava Techno-Psy muzika ( jedva čekam da pitam Laleta za taj njegov specijalni Psy ne bih li se od srca nasmejao istom ) bila više za neku ipak malo slabije muzički edukovanu populaciju, previše je tu bilo simplifikovanih ritmova i loše muzike za moj ukus.
Takodje čisto da ne bude nesporazuma ako sam šta prezirao u elektronskoj muzici to je Berlin minimal ali je isti uradio jednu fenomenalnu stvar time što je kompletno počistio sve drugo a tada su ostali pravci bili bam bam bez pevanja tj Schranz Techno nastao iz onog Plastiman Techno zvuka i bam bam u lakšem BPM-u sa pevanjem to jest derivat Trance i House-a poznatiji kao Progressive House.
Od kako je taj veliki Cunami Minimal talas prošao mnogo je više inteligentne muzike na toj sceni i producenta/DJ-eva kao što su Villalobos, Luciano, Agoria, Kabale und Liebe ili Damian Lazarus. Mnogo je manje tuc tuc bam bam za skakanje omladine pod dejstvom narkotika jer se BPM spustio i sve je to na elektronskoj sceni sada puno slušljivije uz dosta muzičkih upliva sve od Jazza pa do World Musica
Eh da izvinjavam se zaista ali voleo bih da zamolim sve one koji bi da pišu komentare da poštuju neke osnove za jedan civilizovan i kulturan dijalog. Naime potpuno su nepotrebni izrazi kao smeće, glupost ili banalnost uz slične pežorativne pošalice. Takodje poštujmo ovaj forum i sve oni koji čitaju naše komentare i nemojmo se spuštati na nivo Kurira sa nekakvim skraćenicama jbt, jbg i tako dalje. Na kraju ako još samo ovo mogu da primetim neki osnovni elementi pravopisa bi čini mi se trebali da budu obavezni od upotrebe velikog slova na početku rečenice pa na dalje.
uvek plastikmen, wink i mils pre kuknjave m.attacka i radiohea…. to slusaju samo ribe ;)))
pozdravi laleta…
;))))
Pozdraviću Laleta, ne mogu da dočekam da ga pitam za taj Psy jer sam valjda mislio da se rodio puštajući onaj njegov Tech-House i da će tražiti da mu ga puštaju jednog dana na samrti. Doduše sada su mi jasne neke stvari odnosno Wink-Mills-Plastikman ka Free Jazzu paralele, jer kad malo bolje razmislim ima tu neke duboke povezanosti.
Inače čisto na kraju ako nekog uopšte zanima zašto bi bilo ko radio sa dva laptopa dva programa i dva midi kontrolera. Ableton Live je najpozantiji po toj perfekciji u preklapanju više slojeva tj layera gde je svaki sloj neka melodija, samo vokal, neki loop ili bilo šta usotalom od čega se pravi track koji se posle pušta. Hawtin je Ableton koristio kao osnovnu bazu gde bi preklopio više različitih layera onda to zaključa ( uz pomoć jednog midi kontrolera tj joysticka ) to onda ide u Allen & Heat Xone V92 iz njega u drugi laptop sa Traktor-Final Scratch-Seratom ( whatever ) jer su ti Traktor softveri pogodniji za završni edit tracka a to finalno muljanje ide sa onim drugim joystickom pa nazad na mixetu i onda se dobije to što se dobije. Nikada nisam bio ljubitelj Richie Hawtina ali me je uvek fascinirao tim svojim perfekcionizmom u DJ-ingu a to se moralo poštovati, isto tako nisam neki ljubitelj Ribota ali majstorima uvek kapa dole nebitno od žanra.
Inače zakasnio sam na raspravu oko zaista fenomenalnog nastupa Marc Ribota pa ako još nekog zanima koja je bila ona misteriozna stvar od John Coltrane-a odgovor je Dearly Beloved sa Sun Ship albuma.
nisi procitao moj post lepo, nije fer, ;)))
rekao sam: "ne psy (trance) koji ti verovatno slushash, nego stari dobri koji je vrteo lale u industriji"…
a ti si se ocigledno kasnije ukljucio u celu prichu, sto objasnjava neke nepoznanice, lale tech house vrti od 2000.te recimo, pre toga je ceo h.people vrteo trance, acid trance,…pogotovo lale…
raspitaj se;))))
pozdrav
Kako je ovo divna masturbacija ,da li je dovoljno politicki korektan komentar…please give my more ….
Moram da se osvrnem na komentare, i kazem kako mi je jako zao sto je Max Loderbauer u njima zapostavljen(pa makar to ukljucivalo da ga jelen kritikuje), jer imam jak utisak da album uopste ne bi zvucao ovako da on nije bio ukljucen, tj. da je njegov uticaj poprilicno primetan, a slabo se pominje(ne samo ovde).
P.S. Koliko sam upoznat, Tom Yorke je veliki ljubitelj berlinskog tehno zvuka, nemojte se svadjati… :)))