Umetnik klasičnog muzičkog obrazovanja, preko 30 godina je u vodama eksperimentalnih medija njujorške, a u poslednje vreme i kalifornijske scene, zasnivajući svoj rad na korišćenju zastarele tehnologije i analognih kaseta.
Njegovo epsko remek delo od četiri CD-a “The Disintegration Loops” dobilo je pohvale međunarodne kritike i uvršteno među najboljih 50 albuma 2004. godine po izboru Pitchfork Media. Instalacije i filmovi, nastali u saradnji sa filmskim stvaraocem Džejmsom Ilejnom, predstavljani su na festivalima i u muzejima u različitim zemljama, a njegovi koncerti su održavani pred punim dvoranama širom sveta.
Basinski je na poziv Entonija Hegartija napravio muziku za operu Roberta Wilsona “Život i smrt Marine Abramović”, koja je premijeru imala u Mančesteru u julu 2011, turneju po Evropi 2012, a po Severnoj Americi 2013. godine.
Na svetskoj turneji prošle godine, Basinski je promovisao svoj najnoviji album “Nocturnes”, objavljen u maju 2013.
Nakon sjajnog nastupa kvarteta “Made to Break”, prošle nedelje u istom prostoru, u okviru jesenjeg dela festivala Ring Ring, ovo je još jedna prilika da čujemo vrhunskog američkog umetnika, koji na festival dolazi uz podršku ambasade SAD.
Ulaznice za koncert Williama Baisnskog se mogu kupiti na blagajni Kulturnog centra Rex po ceni od 300 dinara.
Sinoćnji nastup Basinskog bar na mene nije ostavio neki poseban utisak. Možda to mogu pripisati umoru i odsustvu koncentracije koja je preko potrebna za potpuno prepuštanje takvoj muzici, ili sam unapred imao prevelika očekivanja. Voleo bih da se još neko oglasi sa utiscima….
Takodje. Bez ikakve emocije, samo na trenutke zanimljivo, naslusao sam se mnogo bolje ambijentalne muzike. Takodje, zainteresovalo me je otkud iznikose onoliki ljudi.
ne mogu zamislit kakav je bio u rexu ali ja cu nastup proljetos u &tdu pamtiti čitav život. lagano makabrični dandy u svilenoj košulji i kaubojskim čizmama s trima je laptopima razvijao monumentalnu filmsku špicu uz zvuk zbora letećih kornjača koje cirkularno dišu uvlačeći helij iz balona velikog dirižabla. impresija, da. baš kao što su i Sin City i Bela Tarr jedna dekadentna misaona izbočina koje ne bi bilo bez mojih čula. naprijed g. bazenski!!!