Ring Ring večera

Mesto: Supermarket, Beograd / Datum: 03.04.2013. / Foto & video: Ivana Čutura

Stiče se utisak da Bojan Đorđević, kao koncertni promoter i organizator koji je zahvaljujući Ring Ring festivalu ostavio neizbrisiv trag na kulturnoj mapi Beograda i šire, poslednjih godina dobija neku vrstu zasluženog priznanja i naplate za minuli rad. Njegova koncertna agencija promoviše ovdašnje world music izvođače širom evropskih i svetskih koncertnih podijuma, pokrenut je Todo Mundo Festival, serijal koncerata na Trećem programu Radio Beograda, gostovalo se na prošlogodišnjem BELEF-u … novim angažmanima nema kraja. I ne treba da bude, valja se.

Nego, u svom tom „avangardnom proleću“ preksinoćna manifestacija „Cyber Dinner“ u Supermarket Concept Storeu ipak je delovala zbunjujuće u odnosu na minuli Đorđevićev rad. Muzička podloga za fensi večeru po „prava sitnica“ ceni od 3300 dinara? Dva su tu momenta naročito interesantna. Prvo – Ring Ring i prateće manifestacije su uvek i bespogovorno stavljali samu muziku u prvi plan. Drugo – RR koncerti su poznati i po ekonomskom cenovnom rangu – čak i u trenucima najgore studentske besparice početkom dvehiljaditih, uspevao sam da skupim šaku dinara za par koncerata, a po ceni sajber-večere možete se pretplatiti bezmalo za dva Ring Ring kompleta karata. Al’ da ne budemo cinici do koske – ipak je ovo koprodukcija sa Supermarketom, Vinarijom “Temet” i Austrijskim kulturnim formom. A i naši imućniji sugrađani kanda zaslužuju sofisticiran provod.

Što se samog „iventa“ tiče, odigrao se u zabačenom ćošku ovog poprilično prostranog „arty lifestyle“ šoping centra i restorana s akcentom na fensi kuhinju, dizajn, modu, i ostalo u tom stilu. Na samom početku događaja, oko 19h po zvaničnoj satnici, teško ste mogli i primetiti da se tu odigrava nešto nesvakidašnje i van redovnog dnevnog rasporeda, a sam koncertni/kuhinjski prostor nije bio posebno ograđen niti je iko cepao karte.

Malobrojno društvo u ovoj fazi večere/aperitiva činili su mahom gostujući muzičari (naročito me je obradovao susret s Majom Osojnik koja nas je pre dve godine oduševila na festivalu u Saalfeldenu) različitih fela, pa ste tako u istoj ekipici mogli videti Dušana Petrovića i Bratislava Radovanovića iz Fish in Oila u drugarskom ćaskanju sa skromnim i dobroćudnim harmonikašem Sašom Stanojevićem. Na drugom kraju eto najljuće avangardistkinje Svetlane Maraš, okrenute modernim tehnologijama, kako našoj fotografkinji Ivani Čuturi pozira u društvu „analogne“ Svetlane Spajić. Dok malena Zahra Mani DJ-iše, pažnju privlači sto na kome je postavljena „gozba“ – tek na drugi pogled registrujem mikrofone i shvatam da gledam postavku za perfomans Maraševe koji će uslediti u centralnom delu iventa.

Nezahvalnu uvodnu rolu odrađuje Saša Stanojević na harmonici, da bi već nakon 10-15 minuta usledila prva runda klope (pileći consomme sa cveklom; da ne nabrajamo dalje, ređaće se sve čudnije kombinacije i imena jela koja možete pročitati ovde). Manje-više će se muzika i hrana smenjivati ovim ritmom do kraja večeri. Sledi duet Rdeča Raketa (već pomenuta Maja Osojnik i kolega joj Matija Schellander), čiji analogno-digitalni noise set profitira na drone principu koji uspeva da zaseni radosni žamor gostiju za stolovima –  nešto najpribližnije ludoj maštariji u kojoj se Vangelis i Jarre zabavljaju praveći avanturističku muziku iz gušta, ne dajući pet para na tiraže i milionske auditorijume.  Fish in Oil, u trio formaciji i sa namenski odmerenim materijalom, ostao je ovom prilikom u domenu prateće muzike uprkos profesionalno određenom poslu.

Eto konačno i Svetlane Maraš s muzičkim perfomans „Burgeois“, koji se jedini sasvim i suštinski uklapao u Cyber Dinner koncept. Pa nije ni čudo da je u okviru ovih večeri već nastupala u Rovinju i Mariboru, kako možemo videti na njenom sajtu. Zabavno je bilo videti šestoro ljudi vezanih očiju za stolom, dok proizvode zvukove koje će Svetlana uobličiti – aranžirati – u konačnu zvučnu sliku. A više i od samog muzičkog koncepta i krajnjeg rezultata, zabavio je performerski momenat u kome su se pronašli do tog trenutka nezainteresovani gosti. Odjednom, eto ih oko stola kako radoznalo zagledaju, škljocaju i snimaju foto-aparatima i pametnim telefonima. Uspela akcija! Dok sam mnoge Svetlanine nastupe dočekivao sa nerazumevanjem, ovom prilikom sam osetio kako je njena kreativna snaga ponajviše u maštovitom interaktivnom performansu, u kome se gledalac oseća uključenim. Zamislio sam situaciju u kojoj čitav auditorijum učestvuje u programu, vezanih očiju, e to bi bio spektakl!

Violinistkinju/vokalistkinju Miu Zabelku sam, pak, uvek doživljavao kao jednog od onih RR gostiju koji više plene konceptom nego harizmom i realizacijom; tako je bilo i ovog puta. Za razliku od nje, Svetlana Spajić koncepcijski teško da je bliska bilo kom „savremenom“ slušaocu, ali je zato intepretator od koga vam zastane dah – bukvalno! Kada se njen glas prolomi, nastaje muk i ruše se zidovi – oni fizički, i oni u našim glavama. Pa tako, nekako sasvim spontano, njen je nastup možda bio i najduži, da bi trijumfovao „svetskom premijerom“ jedne sevdalinke u kojoj je iskustvom i „na foru“ navukla Stanojevića da joj se priključi na harmonici.

Dezert i završni sešn propuštam, no druga polovina večeri bila je sasvim uspešna u svakom pogledu – skupio se i pristojan broj ljudi, a i reakcije su bile veoma entuzijastične. Možda je najveći broj ljudi došao zbog kulinarskog momenta kojim se ovde nismo bavili, sasvim sigurno nije tu bilo standarne RR publike, ali i ovako je muzika ostavila svoj trag.