Rob Mazurek Quintet – Sound Is (Delmark)

Iako već nekoliko godina živi u Brazilu, trubač Rob Mazurek je i dalje jedno od dva najpoznatija imena čikaške džez scene (drugo ime je naravno Ken Vandermark). U prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka počeo je stidljivo da se pojavljuje, i to najčešće u formi gosta, na raznim izdanjima čikaške nezavisne etikete Thrill Jockey koje su više imala veze sa post-rokom nego sa džezom. Neki od bendova sa kojima je Mazurek svirao u tom periodu su Tortoise, Brokeback, Gastr del Sol, HiM, Sam Prekop, Stereolab…iz svih tih saradnji, izrodila se grupa Isotope 217, u čijoj muzici je prisutna sva ona mešavina stilova (avangardni džez, elektronika, post-rok) koja će kasnije krasiti Mazurekovu solo karijeru.

Njegovi projekti pod imenom Chicago Underground Duo / Trio / Quartet / Orchestra su odličan primer savremenih džez bendova koji se podjednako oslanjaju na hard-bap tradiciju i na fri-džez zaostavštinu. Toga ste mogli biti svedoci 2004. godine kada se Chicago Underground Trio, predvođen Mazurekom, predstavio beogradskoj publici u okviru Dis-patch festivala. Ipak, apsolutni vrhunac karijere Mazurek doživljava 2007. godine, kada sa dvanaestočlanim bendom Exploding Star Orchestra za Thrill Jockey izdaje album We Are All from Somewhere Else , na kom se melodični pasaži prepliću sa eksperimentalnim zvucima. Ako nikada niste slušali Mazureka, mislim da je album We Are All from Somewhere Else mesto od koga bi trebalo početi, mada nećete mnogo pogrešiti ni ako to uradite sa aktuelnom pločom Sound Is.

Već sam pogled na ekipu koja prati Mazureka na ovogodišnjem albumu Sound Is deluje impresivno: Jason Adasiewicz (iz grupe Mike Reed’s Loose Assembly, koju smo imali priliku da vidimo na ovogodišnjem Ring Ring festivalu) svira vibrafon, Matthew Lux je na električnom basu (Robov kolega iz Isotope 217, svirao takođe sa indi rokerima Iron and Wine), Josh Abrams na akustičnom basu i klaviru (matični bend mu je Town and Country, svirao sa Black Earth Ensemble, prati na turneji Bonnie Prince Billyja), bubnjeve svira stari Mazurekov drugar John Herndon (Tortoise, The For Carnation, Isotope 217) dok je Rob zadužen za kornet i klavijature.

Činjenica je da je Sound Is vrlo dobar album, a takođe je činjenica da se sastoji od 14 pesama u ukupnom trajanju od preko 70 minuta. Osim onog očiglednog, tj. da se na albumu nalaze kvalitetne pesme, ono što je možda i bitnije pomenuti je da se te pesme međusobno prilično razlikuju. Ako izuzmemo apsolutni trijumf Adasiewicza na vibrafonu u The Earthquake Tree, u njoj čujemo i klasičan Mazurekov noćni-subway džez zvuk, dok je trominutna The Dream Rocker mnogo konkretniji, gotovo singl ugođaj, koji u poređenju sa ostatkom albuma dozvoljava korišćenje termina pop. U Cinnamon Tree čujemo najmelodičniji zvuk Robovog korneta na celom albumu, opuštajuća The Star Splitter vrlo suptilno koketira sa zvucima Brazila, dok nervozne i pomalo fri Aphrodite Rising i Dragon Kites zvuče krajnje uznemirujuće. Rob Mazurek nije poznat kao ego manijak, i u svim svojim bendovima trudi se da se bend koji ga prati ne doživljava kao „prateći“, tako da ne čudi što njegov kornet u numeri The Field čujemo tek u fade outu. Slušajući The Hill, imate utisak da se Lux i Abrams bukvalno takmiče ko će odsvirati „masniju“ bas deonicu, dok Mazurek iznad njih bdi kao neki učitelj. Album se završava jednostavnom, jednominutnom melodijom na klaviru uz koju „peva“ petogodišnja ćerka Matthew Luxa, Nora.

Gotovo sve faze u Mazurekovoj karijeri mogu se čuti na ploči Sound Is – tu je i ambijentala kojoj je bio sklon sa Chicago Underground Triom (naročito u numerama Beauty Wolf i Le Baiser), lako pamtljive melodije koje su krasile Exploding Star Orchestra (već pomenute The Dream Rocker i Cinnamon Tree) i nešto manje post-rok momenti kojima je bio sklon u bendu Isotope 217. Imam utisak da će ta raznovrsnost malo više obradovati one koji tek otkrivaju Robov opus kao i fanove koji samo žele dobre nove pesme, makar one zvučale slično starim. Oni koji bi da čuju nešto skroz novo ipak će morati sačekati neku drugu priliku.

S obzirom na kvalitet pesama, sasvim je sigurno da će svi ljubitelji muzike Roba Mazureka uživati u ploči Sound Is , bez obzira da li čekaju nešto drugačije ili je baš ovo ono što žele.

Rob Mazurek – kornet, klavir, sintisajzer

Jason Adasiewicz – vibrafon

Josh Abrams – kontrabas, klavir

Matthew Lux – električni bas

John Herndon – bubnjevi