By 
Mesto: Muzej savremene umetnosti, Beograd / Datum: 19.05.2012. / Foto: Ivana Čutura
Subverzivno zgusnuta između dva neformalna DJ seta Matsa Gustafssona i Kena Vandermarka, ova instalacija bila je više nalik stvaranju nekog galerijskog interaktivnog okruženja. Pravi mali teatar senki posetilaca događaja promicao je na zidu iza muzičara, uhvaćenih u video rad (de)konstrukcije elemenata grafičke slagalice koji su, baš kao i na auditivnom planu izbegavali da se sjedine u koherentnu celinu i plutali kao naprsli delići u svemiru. Ovi gravitacioni objekti u strujnoj akrobatici Pure Data softvera izbegavaju svako naslućivanje nekog melodijskog ili harmonijskog naglog obrta, dok se fizički intenzivna i pomalo teutonička zvučna slika bori u ritmičkom kolopletu visokih frekvencija, zujanja i ostalih parajućih stimulansa.
Nije ovaj nastup bio nalik njenim formativnim radovima, u kojima su podjednako dominatne twee zvučne razglednice i ozvučavanje (ne)muzičkih objekata. Još udaljeniji je od dogmatičkog redukcionizma onkyo škole, poznate po fetišizaciji monolitnih piskova i šumova iz konfrontacijske tišine modifikovanih mikseta i (no)inputa.
“Rekonstrukcija” je, zapravo, zvučala kao dete Dis-Patch festivala – ono koje je izgubilo volju za dizajnerskim umiljavanjima pop formi dronerskim i gličerskim saundskejpovima, i muzike za prekookeansku avionsku dremku. Na jedan korak od nešto industrijalnijih sazvežđa raznih satelitskih projekata veterana primitivne elektronike.
Procesuiran u napetom beskrajnom nizu evoluirajućih i rapadajućih signala nalik nekom haosu iz midi kontrolera, set je predstavljao osvežavajuću, autonomno ozračenu protivtežu nedostižnoj virtuoznosti i energiji prvog dela večeri, i interaktivno opipavanje atmosfere publike sa konstantnim upadanjem u vizuelnu dimenziju performansa.
Konačno, koncept kreativnog DJ-inga bi možda u svetu, posle dolaska mesije Otoma Yoshihidea ili konceptualiste Christiana Marclaya, mogao da bude pogrešno interpretiran kao neki muzejski trik.Ili interaktivno umreženi disko podijum ljudi koji promišljeno hodaju po gramofonskim pločama, ozvučeni kontaktnim mikrofonima i usisani u zlokobni sempler… No atmosfera nervoznog, dečački nestrpljivog seta podsećala je na gostovanje u radijskom šou programu, bez nostalgičnih osvrta na muzičko sazrevanje džez superstarova, nalik verziji opuštenog VIP afterpartija na terenima tropikalije, psihodeličnog roka, afrikalije, panka i soula.
By 
By 
By 
By 
By 
“Nije ovaj nastup bio nalik njenim formativnim radovima, u kojima su podjednako dominatne twee zvučne razglednice i ozvučavanje (ne)muzičkih objekata. Još udaljeniji je od dogmatičkog redukcionizma onkyo škole, poznate po fetišizaciji monolitnih piskova i šumova iz konfrontacijske tišine modifikovanih mikseta i (no)inputa”
sta je pisac hteo da kaze? dugo nisam citao konfuzniji i pretenciozniji tekst…nisam bio u msu-u u subotu i bilo mi je bas krivo i htedoh da procitam kako je bilo, no nakon ovog teksta nista mi nije jasno. jel do mene ili do autora teksta?
eh, kad nisi bio. Nijedan tekst ti nece docarati dozivljaj.
Tako je sa ring ringom 🙂
@nemanja
Sve sto stoji u tekstu je prosecnom RingRingdziji iole poznato od ranije, ili je to samo moj dojam da se razna atonalna i apstraktna muzika slusa i tokom godine a ne samo festovski prazn(ik)ujuce 😛
Nije bilo mnogo toga sto je jos moglo da se razlozi zureci u jabucila i cekajuci da se granularna sinteza odmota, nije bila gomila piktoralno stimulativnih dzidza bidza na stolu (btw, Radomir iz Pinosave mi poslao poruku da je udaranje po pilicima i zabljim batacima zvucalo batrgajuce i do poslednjeg daga nepretenciozno, bas kao onomad kad mi je isto demonstrirao na bezanijskoj pijaci)
Jedino mi je zao sto nisam stigao da posetim Phonart i napisem neki redak o tome i malo o Beki i zenama u elektronskoj muzici (aka njena buka). p.s ovo nije bila instalacija u pravom smislu te reci ali su neki delovi pomalo zalicili.
Zorica Kojic ,ja i impresionisticko sestrinstvo vas pozdravljamo sa laserskim pogledom, jabucilom na glavi i nekoliko bambija.
elem, SESTRA JE IMALA ZVUCNI BLOK. I GRUV! vidi odje:
http://vimeo.com/42532575
@MUJO
I meni je vala, bas je pravi muzejski paRcov. Stoga, ErikM, Claus Von Bebber i mica Philip Jeck.
Imao sam zelju i planirao da nadjem vremena i udenem u jucerasnji raspored i ovaj dogadjaj
ALI…
Prenecu vam moj komentar koji sam ostavio i na Ring Ring Facebook Page-u
odavde je copy-paste sa https://www.facebook.com/pages/Ring-Ring-Festival/203109006374558
…dogadjaj je tako jadno najavljen u programu:
19.05. Muzej Savremene Umetnosti u 23.00 h?????
Ehej koja lokacija Boticeva, Pariska ili imate ulaz u nezavrseni muzej na NBGD-u?
Svetlana Maraš (Srbija) plays Rekonstrukcija jedina informacija koja postoji na webu je da se ovo vec dogodilo u Domu Omladine pre par dana – https://www.jazzin.rs/phonart-radio-walk-interaktivna-zvucna-instalacija/
Ken Vandermark & Mats Gustafsson (SAD/Svedska) doing creative/free DJing
meni je Christian Marclay tako dosadan.
sta su “afrikalije”?