Samir_fejzic_band_cvPre dve godine, na stranicama Jazzina prvi put smo se upoznali sa pijanistom i kompozitorom iz Sarajeva, Samirom Fejzićem. Tada se predstavio albumom Bosanske Pjesme za Glas i Trio, čiji nam naslov nedvosmisleno sugeriše stilsku orijentaciju benda na debitantskom izdanju. Negde na pola puta između autorskog naboja i povlađivanja world music tržištu, zanatske kompetencije i improvizatorske slobode, Fejzić i družina su nagovestili potencijal benda, ali i nedorečenost kreativnog koncepta.

Ovogodišnji album Romantic Soul nam ne donosi kompaktnost izraza i stilsku fokusiranost, već dalje eksperimentisanje i isprobavanje različitih (pod)žanrovskih formi. Iz propratnog teksta etnomuzikologa Belinde Krnića saznajemo da bend „odaje počast velikanima džeza i klasične muzike“, dok se u praksi susrećemo i sa etno melosom (Azerbejdžana i Turske), kao i fanki izletima. Album se produkcijski nadovezuje na Bosanske Pjesme – zvuk je veoma čist i upeglan, te uz pažljivo odmerene aranžmane pozicionira Fejzića kao autora mejnstrim orijentacije.

Uvodna Baki geceleri (Baku Nights) nas zatiče na proverenom etno terenu, gde se Fejzić oseća udobno dok raspaljuje po trilerima – no ipak sa dozom klasičarke elegancije i distancom od narodnjačkog patosa. Pijanista i lider benda se već u narednoj Groovin’ High (obrada Dizzyja Gillespija) nameće kao najveća snaga albuma – pijanistički rafali prošarani su sketovanjem/mumlanjem u duhu Keitha Jarretta, dok ritam sekcija umešno gradira intenzitet svirke i „nadigrava“ se sa frontmenom. I u vokalnim numerama će Fejzićevi kratki pasaži iskrsavati kao dašak spontanosti i duha u prijatnim klupskim aranžmanima, u kojima su pojedinci ipak podređeni kolektivu.

Mlada pevačica Ines Kazić (1989) se na prethodnom albumu veoma dobro snašla u interpretacijama tradicionalnog bosanskog melosa. Sada je dobila priliku da se okuša na nekoliko različitih polja, što čini s promenljivim uspehom. Da preciziramo – njen izgovor engleskog jezika je „tvrd“ na tipično istočnoevropski način, što će sa lakoćom primetiti i najveći jezički/muzički laik. Stoga samouveren i tehnički potkovan vokal ostaje u senci promašene koncepcije – u obradama tradicionala (Anadolko i Getme, getme, gel) njeno pevanje zvuči daleko prirodnije.

Ako zanemarimo ovu „falinku“, među uspešnijim vokalnim numerama bismo mogli izdvojiti naslovnu, Fejzićevu kompoziciju Romantic Soul, sa zanimljivim Inesinim šetnjama kroz registre, te bapersku Ecstatic Regret (Michaela M. Morsea) gde su stihovi kombinovani sa sketovima. Reprezenti džezirane klasike u pop ruhu su autorske Don’t Forget Chopin i Snowy Waltz, dok obrada Van Morrisonove Moondance u rutinskom, klupskom fanki aranžmanu, potpuno (stilski i kvalitativno) odudara od ostatka materijala, pa joj ne pomaže ni šaljivi citat Smoke on The Water pred kraj pesme.

Nakon preslušavanja i drugog Fejzićevog CD-a, stiče se utisak da je potencijalno najjači adut – pijanistička sola – nedovoljno iskorišćen u zvučnoj slici benda. Na kompozitorsko-aranžerskom polju, najuverljivije zvuče klasične džezerske numere i izleti do orijenta, dok „klupske“ obrade i autorski izraz osciliraju tokom čitavog albuma. Iskorak iz školske etno-džez matrice sa prvog albuma svakako je vredan hvale, no bend još uvek traga dobitnom stilskom kombinacijom. Ako verujemo staroj narodnoj, možda je treća – sreća…

 

 

Samir Fejzić – klavir

Ines Kazić – vokal

Almir Nezić – bas gitara (1, 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10)

Edvin Hadžić – bas gitara (2, 4)

Amar Češljar – bubnjevi (1, 5, 6, 7, 8, 9, 10)

Dino Kovačević – (2, 3, 4)

Jedan komentar na “Samir Fejzić Band – Romantic Soul (Samizdat)”

  1. Ova kompozicija je odlična. Jako lepa tema i harmonije. Podseća me malo na Azizu Mustafu Zadeh, a ja nju obožavam, tako da mi je i ovo leglo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.