Scott Henderson Blues Trio: Standardi iz fjužn kuhinje

Mesto: Spirit of 66, Verviers (Belgija) / Datum: 23.02.2010. / Foto: Zlatan Dimitrijević

Danas, kada je tržište prezasićeno dobrim gitaristima, jako je teško isplivati na površinu, ma koliko uložili truda i rada. Jedan od onih koji su praktično odmah zauzeli svoje mesto pod suncem bio je kalifornijski gitarista Scott Henderson. Sredinom 80-ih Chick Corea ga je zapazio i regrutovao za svoj tada tek osnovani Elektric Band, a nakon manje-više neslavno završene saradnje sa istim, Henderson svira i u grupama Joea Zawinula i Jean-Luca Pontyja.

Prelomna tačka je, ipak, bila formiranje (zajedno sa basistom Garyjem Willisom) jednog od najoriginalnijih fjužn bendova – Tribal Tech, sa kojim Henderson u gitaroškim krugovima osigurava kultni status. Godine 1994. pravi zaokret i izdaje svoj prvi pravi solo album Dog Party, okrećući se skoro u potpunosti bluzu inspirisanim radom Stevieja Ray Vaughana. I dalje nastupa isključivo u trio formatu, a na sinoćnjem koncertu nastupio je u Scott Henderson Blues Trio postavi.

Verviers je gradić u istočnoj Belgiji, većini verovatno nepoznat i ne previše interesantan. Moj jedini prethodni susret s njegovim imenom desio se kroz informaciju da je Arkan prvu zatvorsku kaznu u svojoj bogatoj karijeri odležao baš ovde. Međutim, za ljubitelje fjužn i progresivnog zvuka gradić je označen masnim slovima kao Meka, a sve to zahvaljujući malom klubu Spirit of 66 koji svakog meseca okuplja krem pomenutih žanrova. Kapacitet ne prelazi 300 mesta, tako da je intimni doživljaj svakog od mnogobrojnih vrhunskih koncerata zagarantovan.

Da li zbog lošeg vremena, prezasićenosti publike (Henderson svira po treći put na ovom mestu) ili ekonomske krize, tek na koncertu se skupilo ne više od 150 ljudi. Pre koncerta Henderson raspoloženo ćaska sa radoznalim fanovima, uglavnom gitarskim zaluđenicima. Priliku da razmenim nekoliko rečenica sa njim ni sam nisam propustio. Hendersonove konstatacije i šale na vlastiti račun, vezane za činjenicu da 95 posto publike čini muška populacija (dodajući da situacija sigurno nije lošija nego na koncertima Allana Holdswortha), predstavljaju veoma opušteni šlagvort svirci, u koju bend ulazi neobičnim viđenjem Milesove All Blues.

Hendersonov trio čine iskusni John Humpfrey, veteran L.A. fjužn/pop/rok scene i relativno  mladi Adam Hertz, najpoznatiji kao član američke super-džem grupe Garaj Mahal. Hendersonova potpuna inspirisanost Jeffom Beckom manje-više je oduvek bila očita, ali je u prvi plan isplivala tek na njegovom poslednjem studijskom izdanju Well To The Bone (odakle je sinoć mogla da se čuje adrenalinska verzija posvete Sadam Huseinovom mačku – Sultan’s Boogie) i narednom dvostrukom Live albumu.

Uživo Henderson zvuči kao Jeff Beck na steroidima. Neverovatna tehnika, pomešana sa izuzetnom muzikalnošću i jakom dozom iščašenosti, očekivano dovodi prisutne do neverice, iako je svako ko se ikada sreo sa radom ovog gitariste znao šta da očekuje. Na njegovo pitanje kako bi na skali “od normalno do otkačeno” opisali svirku, prisutni su se jednoglasno izjasnili da bilo kakva konvencionalnost ovde otpada.

Set je bio sastavljen najvećim delom od obrada standarda iz fjužn kuhinje, te ostaje mali žal što Henderson ipak nije malo više posegao za svojim odličnim autorskim materijalom. Velikog udela u tome ima i činjenica da u aktuelnoj postavi nema bubnjara i pevača, maestralnog Kirka Covingtona, te je materijal “ograničen” na instrumentalnu izvedbu. Nekoliko kompozicija Weather Reporta (Mysterious Traveller, Db Waltz i Sightseeing), Hancockova Actual Proof i Horace Silverova Peace dobijaju u tretmanu power-trija potpuno novu dimenziju, ne gubeći nimalo od originalne energije. Koncert se privodi kraju bluz improvizacijom, nakon koje sledi i bis u vidu sjajnog bluz-fanka Dolemite sa ploče Tore Down House.

Henderson je i nakon svirke posvetio pažnju fanovima, odgovarajući u familijarnoj atmosferi na pitanja, uglavnom tehničke prirode. Na moje interesovanje da li ima planove vezane za dolazak u Srbiju, Scott me je jednostavno uputio na njegov menadžment, iskreno konstatujući da je novac u slučaju bukiranja jedini parametar.

Poznat i kao protivnik javne razmene njegovog materijala, poručio je da će sav materijal sa sinoćnjeg koncerta, postavljen na YouTubu, biti uklonjen u roku od sat vremena. Mi smo ipak rešili da rizikujemo, te je ispod deo atmosfere sa ovog nastupa.