Sethstat – Korab (SJF Records)

Samo na prvi pogled je neobično da džez sastav modernih interesovanja i izuzetno ozbiljne umetničke realizacije dolazi baš iz Makedonije. No dovoljno je prisetiti se kako je Skopje Jazz Festival prethodnog oktobra obeležio 30 godina postojanja; da su tokom tog perioda u prestonici našeg južnog suseda gostovali John Lurie, Marc Ribot, Steven Bernstein, i druge vedete avangardne njujorške scene; da je na prošlogodišnjem jubilarnom izdanju zvezda glavnog programa bio Wayne Shorter, a među ostalim gostima su se našli Muhal Richard Abrams, Vijay Iyer, Mats Gustafsson, itd.itd. I to nije sve – ovaj cenjeni festival ima i vlastitu diskografsku produkciju SJF Records koja snažno podržava lokalnu scenu.

U takvim uslovima još od ranih devedesetih funkcioniše sastav Sethstat, koji je do danas promenio nekolicinu postava da bi se konačno ustalio kao sekstet – Vladan Drobicki (trombon), Vasko Bojadžiski (saksofon), Aleksandar Nikolovski (truba), Panče Bujukliev (klavir, sintisajzer), Pavel Drobicki (bas gitara) i Goce Naumov (bubnjevi).

Bend je prvobitno dobio naziv Seth po egipatskom bogu tame, pustinje i oluja, zaštitniku Amon Ra; aktuelni album Korab nosi naziv po najvišem makedonskom vrhu, ali ta reč istovremeno označava čun, barku, malo prevozno sredstvo. Nazivi pesama sugerišu interesovanja za nastanak univerzuma, kosmos, te “nemogućnost nauke da egzaktno objasni sve”, kako mi je u prepisci objasnio trombonista Drobicki. Ukratko, sve pršti od filozofske pretencioznosti.

Na polju muzike stvari stoje slično –u konceptualnom pristupu neke numere mogu da egzistiraju i samostalno, dok druge dobijaju puni smisao kada ih posmatramo kao deo celine. Znate već kako to ide – jedna tema s jasnom strukturom, pa druga s beskonačnom razradom ili labavom, slobodnom interakcijom među muzičarima, pa povratak u poletni diskurs, i tako do kraja albuma.

Ma koliko sve ovo na idejnoj ravni zvučalo preambiciozno, mesta za bojazan nema. Sethstat je, najjednostavnije rečeno, skupina odličnih i još bolje uigranih muzičara s jasnom stvaralačkom vizijom i realizacijom. Da ne ostanemo na pukom ispaljivanju zgodnih hvalospevnih fraza, kao primer može da nam posluži uvodna 12-ominutna Celectial Diorama u kojoj Sethstat vešto i fluidno uklapaju raznolike mikro-celine. Duvači se polagano melodijski nadovezuju na klavijaturu, da bi njihovi unisi u samom finišu tvorili s ritam sekcijom savršen kontrapunkt, a negde u svemu tome umetnuta su i delikatna sola na dirkama. Iako se mnogo toga dešava, muzika zvuči relativno jednostavno i pitko – nije to malo umeće!

Taman kad je tenzija podignuta do tačke usijanja, biva “razrešena” furioznom i pravolinijskom X-particles Vs Y-neutrinos na tragu veselog njujorškog downtowna iz osamdesetih/devedesetih (Curlew, Doctor Nerve) ili evropskih kolega X-Legged Sally (čiji je frontmen Peter Vermeersch gostovao na prošlogodišnjem Nišvillu sa postavom Flat Earth Society, na istom festivalskom izdanju kao i Sethstat – zgodna koincidencija!). Duvački rafali, fri-fank naboj i fjužn ritam sekcija ovde čine dobitnu kombinaciju.

Na albumu se nalazi još pet numera koje počivaju na dva gorenavedena obrasca. Među upečatljivijim su E.T. Intelligence Crossing The Multiverse, numera-razrada s labavom temom koja gradira do fri-ekstaze, Bon-Voyage Cassini II u kojoj Sethstat sažimaju sva svoja umeća jedno za drugim (ovoga puta iz slobodnih struktura do zapaljivih melodija), te Event Horizon, s lucidnim slaganjem baperske ritam sekcije i duvačkih unisa u slobodnom letu.

Premda tu i tamo uspevamo da uočimo uzore s one i ove strane Velike bare, najveće kreativno dostignuće Sethstata je osoben, dobro osmišljen i jasno zaokružen autorski izraz. Sviračka kompetencija je u lepoj razmeri s aranžerskim rešenjima i nijedna strana ne preteže. Konkretne mane i zamerke teško bih pronašao, a da li će ovaj album omogućiti kakav-takav proboj bendu van lokalnih okvira, zavisi od mnogo faktura i ličnih ukusa. Mojih pet centi vele da Korab stoji rame uz rame s relevantnom svetskom produkcijom savremenog džeza.

Vladan Drobicki – trombon

Vasko Bojadžiski – saksofon

Aleksandar Nikolovski – truba

Panče Bujukliev – klavir, sintisajzer

Pavel Drobicki – bas gitara

Goce Naumov – bubnjevi

Gunter Kube – bas klarinet (1, 3)