spin Australijska trava Spinifex čvrsto vezuje pesak za tle. Ovo igličasto rastinje vas može ogrebati i inficirati, ali Aboridžini su mu veoma zahvalni – od njegovih prženih semenki vekovima mese hleb, njegovu smolu upotrebljavaju za pravljenje koplja, a koriste ga i za komuniciranje. Kada se upali, proizvodi gust, crni dim, a domorodački narod Australije pretvara ga u dimne signale. Na širokom horizontu, gde sunce surovo prži, a većina onoga što se kreće, diše ili makar malo zeleni – preti da vas povredi i ubije, signali su jasno vidljivi te Aboridžinima nije potreban internet da bi razgovarali sa porodicama i udaljenim grupama.

Možda je priča o australijskom endemu i najbolji način za opisivanje istoimene holandske grupe koja je pred kraj prošle godine izdala zanimljiv album “Hipsters gone ballistic”. Bolje nego koristiti odrednice poput: “Extremely tight irregular structures and extensive free improvisations, inspired by free jazz, contemporary composed music, math metal and Karnatic music.” Zvuk na njihovom poslednjem izdanju je oštar, rezak, nervozan i opasan poput iglica pustinjske travke, a nemački saksofonista Tobias Klein i ostatak bande se neobuzdano igraju ritmovima, brižljivo čuvajući sirovu pank i metal energiju koje prožimaju čitavo izdanje. Kompozicije su čvrsto povezane sa zapadnjačkom scenom Amsterdama iz koje potiču, ali je tokom putovanja po Indiji i Turskoj i saradnje sa lokalnim muzičarima, Spinifex uz pomoć komunikacionih “dimnih signala” preuzeo i elemente muzike sa bliskog i malo daljeg Istoka.

Spinifex na ovom CD-u predstavljaju saksofonista Tobias Klein i trubač Gijs Lelelt koji povremeno donose opore prizvuke indijskih karnatskih žalopojki. Ali samo na kratko. Smenjuje ih kolmenovski nemir i lepljiva mingusovština – kada pomislite da su završili sa nekom deonicom u pesmi, oni nastavljaju još jače. Verovatno da bi bili sigurniji da je slušaocu bilo jasno šta su hteli da kažu. Ako ne verujete, poslušajte naslovnu numeru – shvatićete da su hipsteri postali nasilni, sve i da ne mislite da je to istina!

Pored duvačke sekcije, na albumu svira i gitarista Jasper Stadhouders koji vešto doprinosi atmosferi – na trenutke podseća na indijski sitar, katkad kakofonično vrisne poput Marca Ribota, a većinom je predstavnik amsterdamske avangardne muzike koji lako prelazi u sviranje upečatljivih i snažnih metal rifova.

 

 

Ritam sekcija je priča za sebe – bas gitarista Goncalo Almeida i bubnjar Philipp Moser su eksplozivni duo koji se uopšte ne štedi. Na njihov mig ceo bend kreće u energične hard kor deonice, a potom u napete triler delove. Na primer u pesmi “Boo”, koja kao da je pisana za akcione filmove. I to za pred rasplet, kada pravo holivudsko “krljanje” tek predstoji: glavni lik se sprema za odlučujuću bitku. Biće teško, ali on se ne plaši – spreman je. Maže se ratnim bojama, stavlja puce u taške, noževe u čarape, strele u tobolac… Šurikene, mačeve, dimne bombe, kašikare i prateći pribor smešta nasumice – gde šta stigne. Pucketa prstima, zagreva vrat odlučnim i sporim pokretima glave. Jednostavna, dugoponavljajuća, moćna metal bas linija odzvanja u pozadini podižući napetost. Zna da mora da krene. Drago mu je zbog toga, ali odugovlači polazak. Lepo mu je u miru i spokoju, ali uživa i u ratovanju – to mu je dužnost. A onda počinje vatromet…

Spinifex nam je ponudio i hit-numere, poput pesme “Logitus” sa zaraznom i upornom bas deonicom i dopadljivim refrenom, čija melodija podseća na balkanske ili turske (šta vam je draže). Ipak su zajedno svirali sa turskim psihodeličnim folk bendom Gevende, indijskim violinistom Mysoreom Manjunathom i Indijkama Priyom Purushothaman (pevačica) i Mayom Saperom (plesačica). Iako na albumu ima svega i svačega, ništa nije revolucionarno. Međutim, važnije od toga je utisak koji CD ostavlja – članovi Spinifexa se dobro zabavljaju i uživaju u svirci.

Ako “Hipsters gone ballistic” mora da se opiše jednom rečju, neka to bude – juriš! U njega Spinifex nikako ne zove kukavičkim povikom: “Napred”, već predvodničkim: “Za mnom!” Tempo koji diktiraju je nemilosrdan – da predahnete vam ostavljaju samo nekoliko trenutaka, a potom ponovo jurišaju u neizvesnost avanturističkih improvizacija praćenih metalskom kanonadom ritam sekcije. Za kraj albuma ostavili su veseli hit za bugi-vugi ples, “Sre Valli Devasenapathe”. Nije na odmet da se malo zaigra – makar u čast pobede…

 

 

Spisak numera: Hipsters Gone Ballistic; Boo; V; Joint Strike Focker; Rost; Lotigus; Flying Object Fort Worth / Umea / Sheffield; Waste Land Jam; Sre Valli Devasenapathe.

Muzičari: Gijs Levelt – truba, Tobias Klein – alt saksofon, Jasper Stadhouders – gitara, Goncalo Almeida – bas gitara i Philipp Moser – bubnjevi.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.