By 
Kolektivni duh koji vlada među modernistima i avangardistima iz Vetrovitog grada nalik je neprekidnom nizu dobitnih loto kombinacija – koje god loptice iz tog lonca da izvučete, nećete omanuti. I tako dobismo ko zna koju po redu kreativnu postavu – trio Starlicker predvodi kornetista Rob Mazurek, dijasporaš s brazilskim prebivalištem, a društvo mu prave zvezda u usponu Jason Adasiewicz (vibrafon) i suosnivač post-rok legendi Tortoise, bubnjar John Herndon.
Svirka se razvija na bazi energetskog koktela. Herndon kuva kao da sutra ne postoji i svaki delić vazduha ispunjava tonovima, više insistirajući na basovima nego na činelama. Preko takve podloge Mazurek i Adasiewicz se gusto prepliću. Jedan razlaže jednostavnu melodiju, drugi frenetično solira, da bi se u nekom trenutku svi našli u spirali kolektivne improvizacije – ali uvek usmerene na snažan gruv, radije nego na potpuni haos.
Mazurekove kompozicije su labave strukture i funkcionišu poput sešn-svirke s jednostavnim temama, koje ostavljaju prostora razmahanim i dobro uigranim sviračima. Ovakav pristup je poput mača s dve oštrice, jer nema ni upečatljivih tema za koje bismo se uhvatili, niti intrigantnih aranžmana – čitav dojam počiva na gruvu i solo deonicama.
U takvoj situaciji najveći deo tereta iznosi Jason Adasiewicz, čiji je arsenal zvukova i fraza zapanjujuće zreo i raznovrstan, pa se slobodno može reći da je džez dobio novog velikog vibrafonistu. U Vodou Cinque je njegova „mistična“ pratnja dragocen kohezivni faktor, kada i Mazurek briljira uz pomoć prigušivača, dok u blago iščašenim i ritmički izazovnim solima evocira Out To Lunch atmosferu dodajući joj vlastiti šmek.
Širinu albumu donose Triple Hex, gde trojka konačno spušta loptu i daje šansu intervalima tišine, kao i završna Skull Cave, koja je zavodljiva kombinacija dečije pesmice i etio-džeza; pomalo na tragu afro zahvata njihovog sugrađanina i kolege Mikea Reeda u postavi Loose Assembly. Možda bi sve zvučalo malo bolje s raznovrsnijim bubnjarem, ali tu je vanredan dvojac u prednjoj liniji da nas zaintrigira i pobudi džezersku maštu.
Rob Mazurek – kornet
Jason Adasiewicz – vibrafon
John Herndon – bubnjevi
By 
ovaj tjub zvuchi stravara, ce skinem…
bravo!
@johnnioza
e, jedva sam skinuo, nigde nisam nasao na uobichajenim mestima…
jako fino, malo traditional za skroz moj ukus, ali mi je prijalo…
skroz si upravu, ovaj roker na bubnju se vidi da je roker (poper…)… ima totalno uzak pogled na stvari i prilichno je jednodimenzionalan i organski… mnogo se bolje snasao ono 1999. kad su negde u nemackoj cut svirali sa tortoise (ima butleg da se skine na netu, onako)…
adasiewicz nosi sve na plecima kad je rec o ovoj plochi, mada su totalno ravnopravni u pomalo konzervativnom aranzmanu i ne toliko svezim solazama… okej, ima po kojih vratolomija, ali nista sveze ;)))
mazurek sa "prashnjavim" zvukom korneta me dosta podetio na bacha morisa… ali samo tonalitet i boja, bach je druga pricha, pogotovo iz one faze sa frenk lovom… uglavnom, mazurek je mnogo je vise str8 nego sto sam navikao u chikago duu/triju/kvartetu, tigersmilk, solo…
ali okej, pije vodu…
i tako…
;)))
meni mazurek nekako nikad nije legao kao solista, uvek sam imao utisak da više profitira na konceptu, još od svirke u bg kada sam ga prvi put slušao. zato sam ga i zavoleo tek od exploding star orchestra, gde je dobio na širini…a sada mu je pomogao adašević. daleko od toga da je loš, ali sam po sebi nije toliko izuzetan da može sam da zaintrigira. "vanredan dvojac" je ovde baš to – duet koji dobro zvuči kroz interakciju.
pa, recimo, s obzirom na sve sto se desavalo u jazzu, ko ga nikada nije cuo, nije bog zna sta propustio… ;))))
ruku na srce
Ako je ovakav ceo CD, onda je jazz otišao u pogrešnom pravcu.
mislim da je deplasirano komentarisati da džez uopšte "ide u nekom pravcu"… najbolja stvar sa današnjom scenom je upravo što je toliko demokratična i eklektična, ima prostora za sve, i nema dominantnih trendova koji na bilo koji način neutrališu i otežavaju položaj onim drugima.
s izuzetkom wyntona marsalisa, koji se iz sve snage upinje da naruži ljude koji prave drugačiju muziku 🙂