Steve Kuhn gost 17. Pančevačkog Jazz festivala

Reč je o vrhunskom muzičaru koji je u svoje delo utkao preko pedeset godina iskustva na sceni. Njegova radna biografija svojevrstan je vodič kroz istoriju džeza, od „zlatnog doba“, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, sve do danas.

Iste večeri, od 22 časa, publici će se predstaviti Anat Koen, najbolja džez klarinetistkinja na svetu. Karte za ovo veče 17. Pančevačkog Jazz festivala su u prodaji po ceni od 300 dinara, na biletarnici Kulturnog centra Pančeva.

***

Stiv Kun je muzičar istančanog stila, neprevaziđeni liričar, baper, autor i interpretator standarda. U 21. veku ostao je dosledan tradiciji i izrazu za koji se davno opredelio: prepoznajemo ga kao jednog od najistaknutijih predstavnika klavirskog džeza u popularnom trio formatu (klavir–bas–bubnjevi). U Kunovoj interpretaciji čujemo sofisticiranu stranu džeza. Muziku besanih noći, večeri u intimnom društvu…

Početkom šezdesetih godina prošlog veka Kunova karijera mogla je otići u sasvim drugom smeru. Nakon što je napustio bend trubača Kenija Dorama, sa nepune 22 godine, pridružio se ni manje ni više nego novoformiranom kvartetu Džona Koltrejna! Tokom dva meseca, šest večeri u nedelji, talentovani pijanista je svirao s jednom od najvećih ikona džeza. Prema sopstvenom priznanju, u to vreme je tek tragao za vlastitim izrazom i isprobavao različite stvari u muzici, nastupajući sa saksofonistom koji je bio ispred svog vremena. Nekoliko decenija kasnije, Kun će evocirati uspomene na ovaj period jednim od najzapaženijih izdanja u svojoj karijeri – Mostly Coltrane, objavljenim 2009. godine, u triju kome se pridružio poznati saksofonista Džo Lovano.

Šezdesete ipak provodi u cenjenom društvu – priključuje se prvo saksofonisti Stenu Gecu, sarađuje godinu sa trubačem Artom Farmerom, a potom formira vlastiti trio sa Stivom Svolouom i Pitom La Rokom. S vibrafonistom Garijem Makfarlandom 1966. snima The October Suite, album na raskršću džeza i klasične muzike, koji će uticati na osnivača ECM-a Manfreda Ajhera i predstavljati prethodnicu njihovoj plodnoj diskografskoj saradnji. Krajem dekade seli se u Švedsku gde provodi nekoliko godina, te vrši značajan uticaj na muzičare sve bogatije skandinavske džez scene. Vraće se u SAD početkom sedamdesetih, ali i dalje ostaje snažno okrenut ka Evropi, snimajući niz albuma za minhenski ECM Records. Postaje jedan od pionira ove izdavačke kuće, koja će do danas dostići kultni status među džez sledbenicima.

Osamdesetih godina prošlog veka Stiv Kun se s punom pažnjom posvećuje klasičnom trio formatu, prvo sa legendama džeza Ronom Karterom i Alom Fosterom, a kasnije u nizu različitih postava. Pronalazi okruženje u kome se najbolje oseća, te i danas redovno objavljuje albume i ide na brojne turneje sa triom – ovom prilikom sa basistom Dejvom Vongom i bubnjarem Bilijem Dramondom. Stiče zavidan broj poklonika u Evropi i Japanu, gde objavljuje niz zapaženih albuma i za tamošnju izdavačku kuću Venus Records. Kao veliki džez interpretator, iznova snima i izvodi nove aranžmane svojih i tuđih poznatih kompozicija, stavljajući u prvi plan imaginaciju i improvizaciju kao suštinu džez muzike.