By 
Mesto: Dom Omladine, Beograd / Datum: 30. april 2016. / Foto: Filip Filipović
Svetski dan dzeza i dalje traži svoje mesto među festivalskim programima. Bob Marleyjev rođendan je bitan datum ljubiteljima rege muzike. Dan Svetog Patrika vam je bitan, ukoliko volite muziku sa irskim prizvukom. Svetski dan džeza u Srbiji se obično svodi na davanje prostora domaćim muzičarima da izvrše neku vrstu promocije te vrste muzike. Tačnije, možete je čuti na više lokacija u gradu tokom dana, za male ili nikakve novce. Dom omladine Beograda je ovom prilikom ugostio dame koje smo mogli čuti prošle godine na Beogradskom (Lia Pale) i Novosadskom džez festivalu (Miona Deler Babić).
Posle saradnje sa Carlom Marcotulli u Novom Sadu, stvarno nisam očekivao bluz varijantu Mione Deler Babić. Može se reći da mi i njena pojava to postavlja kao iznenađenje. Elegantno je obučena u tonovima klavira sa kojim je sama na sceni. U publici imamo starije gospođe sa bisernim ogrlicama. Po sopstvenom priznanju, nije navikla Deler Babić na intermezzo obraćanja publici između numera. Ta obraćanja su joj, ipak savršeno poslužila da pokaže zadovoljstvo zato što svira u rodnom gradu. Glas i klavir su više nego dovoljni za uspešan bluz repertoar, ali glas je sve vreme jurio sigurnost klavira. Odlični akcenti na klaviru ispraćeni su pevanjem u pop maniru. Istini za volju, Babić Deler svoj repertoar i deli na klasični (Liszt, Beethoven, Bach…) i pop. Kad smo kod popa, Prince je definitivno zvezda koja je uticala i na džez scenu i njemu je sa ukusom bila posvećena balada čiji on nije autor. Za kraj su ostavljene dve autorske pesme, koje je Babić Deler napisala na srpskom jeziku. Igor Mišković nas je iznenadio gostovanjem na prvoj – varijanti letnjeg hita, a druga je utisak ostavila rimama tipa sinjorina-fina-bambina (nalik onoj:„Slušaj mala, znam te još od kad si bila mala“). Taman se zacementirao utisak – kad Babić Deler najavi bezobraznu pesmu, ništa bezobrazno tu čuti nećete.
Lia Pale me je prijatno iznenadila prošle godine uspevši da mi održi pažnju tokom celog koncerta dosta jednoličnim repertoarom. Ovog puta, reč je o njenom debitantskom albumu „Gone too far“ i adaptaciji Schubert-Müllerovog komada „Die Winterreise“. Izvođenje i ceo koncept ovog njenog albuma su dovoljno daleko od originala da se zaobiđe opasnost klišea, ali opet, dovoljno blizu da se prenese sav duh romantizma originala. Podjednako su za to zaslužni i Mathias Rüegg i Lia Pale. Osnivač Vienna Art Orchestra je zadužen za aranžiranje muzike u prijatni, ali ne i prost oblik, dok je pevačica prevela tekst na engleski jezik. Dobili smo presek džeza, mjuzikla, romantizma i klasicizma. Ako je nešto izostalo, to je širi dijapazon emocija. Ipak, nije Schubert slučajno odabran, pa je ljupkost, simpatičnost i smirenost pojave ove umetnice savršena za Schubertove „pesme“, kojima nedostaje drame i kuljajućih emocija, karakterističnih za druge kompozitore romantizma. Čak je i ljubav prema solfeđo vežbama uspela neosetno da se inkorporira u ovo putovanje. Za očekivati bi bilo i da pevanje na nemačkom bude dodatno intersantno, pa je na mestu razmišljanje o varijanti gde tekstove možda nije trebalo uopšte ni prevoditi. Njeno, sasvim korektno, sviranje flaute je apsolutno u drugom planu. Glas je u ovoj priči i vodeći i neophodan. Za solo deonice se retko nađe mesta, iako je reč o džeziranoj varijanti. U nedostatku Maria Roma na trubi, uloga soliste je rezervisana za Fabiana Ruckera, koji je bio najinspirisaniji na soprano saksofonu. Dobro, stoji izvesna jednoličnost izvedbe i repertoara, ali i ovaj nedostatak solaža drži dodatno ove muzičare van najčešće slike džez kvinteta. Jednostavno, priznajte sebi da volite i jednolično.
By 
