Mats Gustafsson

Matsa Gustafssona na ovom sajtu ne treba posebno predstavljati. Fri-džez saksofonista iz Švedske je omiljen među skoro čitavom redakcijom Jazzina, a o njegovom The Thing projektu se već pisalo. Sa istom postavom gostovao je u Beogradu krajem 2008. godine i ostavio odličan utisak. Sa postavom Swedish Azz Per-Åke Holmlander – tuba, cimbasso, Kjell Nordeson – vibrafon, dieb13 – gramofoni, elektronika, Erik Carlsson – bubnjevi) gostovaće 5. septembra u beogradskog Barutani (u sklopu Dunavfesta, 20h, ulaz besplatan) i 6. septembra u novosadskom klubu CK13. Budući da se radi o novom projektu koji nije još toliko poznat Gustafssonovim fanovima, rešili smo da kroz razgovor sa kultnim saksofonistom proverimo sa čime imamo posla.

Kako ste rešili da započnete rad s aktuelnom postavom?

Per- Åke i ja smo isplanirali ovaj projekat pre mnogo godina. Odavno smo želeli da radimo na ovom materijalu, švedskom džezu iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka – u tom periodu je napisano dosta sjajne muzike. Obojica smo se užasno nervirali kada bismo čuli blede interpretacije Larsa Gullina i Jana Johanssona, pa smo pomislili – zašto ne bismo napravili nešto potpuno novo, bazirano na tom istom materijalu?

Šta je bio najveći izazov u radu s ovim muzikom?

Izazov je bio zadržati originalne melodije i harmonije, a transformisati ostale segmente muzike. Ponekad smo samo koristili melodiju, i svirali je potpuno “straight” kako i treba svirati melodije (zaista su predivne!), a potom bismo menjali formu, strukturu, ritam, boje, i tako dalje. Ponekad smo samo koristili elemente melodije i zadržavali ton, boju…pronalazeći nove platforme za improvizacije, unutar tih izmenjenih okvira.

U principu, sve melodije su dobile osoben “tretman”. Dosta radimo na otkrivanju ključnih tačaka koje razrađujemo, tako da ne narušimo osećaj i osnovnu melodiju. Sve je nastalo iz ljubavi prema ovoj muzici i umetnicima koji su je prvi napravili!

Da li su kompozicije koje ste odabrali bile aktuelne među švedskim džez fanovima dok ste odrastali? Da li su puštane na državnim stanicama?

O, da, mnoge su pravi klasici, koje maltene svako zna. Ova muzika je korišćena i u televizijskim i radio serijama i filmovima i veoma je poznata švedskom auditorijumu – na primer dela Jana Johanssona i Gunnara Svenssona. Sa druge strane, materijali koje su pisali Per Henrik Wallin i Lars Werner nisu poznati velikom broju ljudi. Ovo je, u suštini, materijal iz takozvane „zlatne ere“ džeza u Švedskoj.

Koliko su, po tvom mišljenju, Wermer i Gullin bili napredni kao kompozitori u to vreme?

Obojica su se bavili tradicijom džeza i duboko je istraživali. Gullin je zadržao ovu crtu do kraja, produbljujući svoj izraz i jednostavno praveći najlepšu moguću muziku na bariton saksofonu. Wermer je poseban slučaj…on je dosta bio umešan u pozorište i performanse i istraživao je prilično divlje teritorije 60-ih i 70-ih. Ali počeo je kao fantastičan bi-bap pijanista, i u neku ruku to je oduvek bio njegov zaštitni znak! Obojica su veličanstveni liričari, koju su stvarali dugačke melodije neverovatne lepote!

Kakve ste do sad reakcije dobili od medija i fanova povodom ovog projekta? Da li ste dobili bolju medijsku pokrivenost nego inače, s obzirom da ste se bavili tradicijom vlastite zemlje?

Pa, i nismo dobili baš previše publiciteta u Švedskoj. Sem nekih recenzija albuma, bili smo prilično nevidljivi za medije…ali su zato kolege i publika veoma snažno reagovali na to što radimo. Izgleda da su reakcije ili skroz pozitivne ili skroz negativne, haha! To doživljavamo kao dobar znak i potvrdu kreativnosti!

Zanimljivo je da, u odnosu na neke moje prethodne projekte, imamo mnogo više starijih slušalaca okrenutih tradiciji koji su pozitivno reagovali – oni su odrasli uz pesme koje smo obradili. Tu je i mlađi deo publike kome je bliža elektronska muzika, ali smatra da su džez melodije koje sviramo veoma interesantne, iako nikada ranije nisu čuli za te kompozitore.

Tek smo pokrenuli ovaj projekat, ali mislim da se krećemo u veoma zanimljivom pravcu. Uvek kada ima snažnih reakcija…mora da ima nečega u tome!

Zašto ovaj materijal niste objavili sa postavom The Thing?

Pa, i Thing je delimično svirao ove stvari, pošto smo ranije obrađivali neke Gullinove kompozicije. Sa Thingom sviram sve živo što me interesuje, bez obzira da li je to ekstremni metal, hardkor, tropikalija, muzika iz Tirola, bi-bap, folk muzika ili nešto deseto…za ovu grupu uvek ima novih perspektiva, haha!

Ali Swedish Azz je, na neki način, repertoarski bend. Sviramo samo švedski džez iz 50-ih i 60-ih. I izdajemo ga samo na vinilu! To je koncept… Naravno mogli bismo razmisliti o promeni imena i da sviramo na pr. samo nemački džez iz 60-ih…čuvajte se! Ali to bi bilo pod drugim imenom… za sada smo zauzeti švedskim materijalom.

Sećaš li se prethodne svirke sa The Thing u Beogradu?

Da, bilo je fantastično! Samo dobre uspomene nosim sa tog koncerta, mada je to bila kratka poseta. Sada živim bliže Srbiji (živim u Beču poslednjih 6 meseci), i veoma bih voleo da istražim lokalnu scenu.

Da li bi mogao da nam preporučiš neke nove muzičare koji su u poslednje vreme ostavili utisak na tebe?

Hvala na tom pitanju, nova imena uvek iskrsavaju! Mislim da nam je u ova sjebana vremena neophodna nova muzika, nove perspektive i nova imena, da bismo uzvratili udarac gluposti! Prva imena koja mi padaju na pamet su fantastični mladi norveški basista Jon Rune Strom i ubistvena pevačica Stine Motland!

Takođe sam slušao i francusko-švedsko-nemačku postavu Peeping Tom (ne treba mešati sa istoimenom postavom Mikea Pattona, op.a.), koje me je stvarno razvalila. Sviraju bi-bap melodije Herbiea Nicholsa, Fatsa Navarra, Georgea Wallingtona, i drugih, ali na potpuno novi način! Ima nekih sličnost sa onim što mi radimo, ali je i dosta različito. Gostovao im je sjajni trubač Axel Dörner!

Mlada švedska saksofonistkinja Anna Högberg takođe dosta obećava. Čudesni danski sastav Selvhenter razvaljuje s dva bubnjara, violinom, saksofonom i trombonom…veoma tvrdo i distorzirano! I uvek ima još mnogo njih!

.