The Best of 2010: Slađana Mitić

BONUS: Charlie Haden Quartet West – Sophisticated Ladies (Emarcy)

Džentlmen Haden ponovo okružen džez damama, predivnim ljudima i vernim saputnicima, na putu u muzičku večnost. Ernie Watts još jednom dokazuje superiornost jednog od najosobenijih tonova tenor saksofona proizvedenih u novije doba.

10/9/8. Jason Moran – Ten (Blue Note) / Brad Mehldau – Highway Rider (Nonesuch) / Yaron Herman Trio – Follow the white Rabbit (ACT)

Trojica pijanista, kao predstavnici akademskog džeza, slušaće se po koncertnim dvoranama i klubovima. Njihova virtouznost je nanadmašna, uz dozu neutralnosti i čak sterilnosti muzičkih priča koje nude. Ove dve osobine nas sprečavaju da se u svojoj oceni odmaknemo dalje od epiteta “fascinantno”. Nekada je i to sasvim dovoljno.

7. Arturo Sandoval – A Time for Love (Concord)

Džez je mnogo toga, katkad i samo romantika. Parafraza Milesa Davisa u kontekstu Dizzyja Gillespija zvučala bi ovako: Arturo Sandoval može da svira bilo šta, on je kralj trubača.

6. Roberto Fonseca – Live In Marciac (Enja)

Odabir materijala sa dva neverovatna albuma Zamazu i Akokan, pa sve to odsvirano uživo na festivalu u Marciacu, može da izazove čuđenje, skepsu, i pitanje “šta to može novo da ponudi kubanski pijanista”. Ipak, po preslušanom materijalu, prvobitnom upitniku pridodaje se novi: “Otkud flautisti i alt saksofonisti Javieru Zalbou i samom Fonseci ovoliko energije”? Staro u novom, i kubanski džez koji obara s nogu.

5. Dave Holland Octet – Pathways (Dare2)

Izvanredan avangardni džez sa sjajnom ekipom muzičara, kompozicijama koje su slojevite, i improvizacijama koje slušaoca odvode još dalje u Hollandove neprobojne muzičke lavirinte. Pathways je i džez bajka, a oktet Davea Hollanda je dobar baš zato sto su muzičari u sadejstvu potpuno neuhvatljivi i teško odredljivi u specifičnom zvuku koji nam nude.

4. Paul Motian – Lost In a Dream (ECM)

Maestrov omaž lepoti i prefinjenosti. Motian je još jednom iskazao prave stvari na najbolji mogući način. Lost in a Dream je najdivnija muzička razglednica kojom nas je mogao obradovati, spojivši sva svoja umeća i širok, nezamisliv svet brojnih plavih ponoći.

3. Hiromi – Place To Be (Telarc)

Dinamika, energija, neočekivani kontrasti, mnoštvo uticaja i spoj različitih tehnika sviranja klavira. Ovaj album, izbalansiran i doveden do iskričavih bljeskova inventivnosti, rado će odslušati poštovaoci klasike, mejnstrima, i modernog džeza.

2. Dhafer Youssef – Abu Nawas Rhapsody (Jazzland/Universal)

Muzika koja otvara rajska vrata I poseban svet nesvakidašnje zvučne lepote, koja pleni i koja se ne zaobilazi. Receptura po kojoj treba unositi orijentalne elemente u improvizovanu muziku: klasičan džez kao osnovna intenca, kao pribežište i utočište.

1. Charles Lloyd Quartet – Mirror (ECM)

Esencija zvuka i džeza samog. Mirror je poseban Charles Lloyd, ogoljen do srži i ispunjen jedinstvenom i prepoznatljivom poetikom. Bez paralele sa albumima drugih muzičara, čak i sa samim Lloydom, mada je ova muzika morala da prođe dug put i sačeka svoje pravo vreme i način da se obelodani.