1. Miguel Zenon – Alma Adentro – The Puerto Rican Songbook (Marsalis Music)
Sve je na ovom disku sa pravom merom osmišljeno i odsvirano. Osim izuzetnog izvođačkog, i najbolje aranžersko ostvarenje. I još jedan dokaz da Miguel Zenon što god da odsvira, sa kim god da ukrsti alt saksofon – svira maestralno. Kao i ekipa muzičara koja ga prati u ovom pohodu da se od “popularnog“ stigne do najboljeg ovogodišnjeg džeza. Portorikanska adrenalinska injekcija!
2. Ola Kvernberg – Liarbird (Jazzland)
Evropa bez Norvežana se ne može zamisliti na svetskoj džez sceni. Liarbird je koncipiran na tihom laganom uvodu, nalik nekoj vrsti ECM opuštanja, da bi nam možda neočekivano, ali i priželjkivano, Kvernberg sa svojom violinom i orkestrom kupio kartu za “ispod mira trista vira“. Buke i besa, maestralne improvizacije i uticaja na pretek. Sve je uspeo da smesti, uklopi, i slušaocima omogući jedinstven doživljaj. Najinventivniji džez i najozbiljniji kompozitorski rad.
3. Mostly Other People Do the Killing- The Coimbra Concert (Clean Feed Records)
Ubice su već postale serijske. Sa duplim CD-om i prvim live snimcima, nastavljaju da plene svežinom. Ko je ove raskalašne momke već stavio na svoju listu favorita, još više će se privoleti carstvu malo neobičnije improvizacije. Ostalima će ovo izdanje biti pravo otkrovenje skladnog zvučnog haosa.
4. Christian McBride: Conversations With Christian (Mack Avenue Records)
Valjda bi ovako trebala da izgleda žurka velikih džezera. Opušteno, majstorski odsvirano ili otpevano, nepretenciozno ali vanserijsko izdanje jednog od najboljih svetskih basista.
5. Rudresh Mahanthappa – Samdhi (ACT Music)
Saksofonista Rudresh Mahanthappa, potpomognut elektronikom, nije ništa lošiji nego na svojim ranijim izdanjima. Na numeri Killer se može čuti nagoveštaj srpskog, ili možda vlaškog kola. Svet je mali i nalik fuziji koju nudi Samdhi, doduse kao indijsku tradiciju kojom je njegov džez izraz obojen. Uvek drugačiji ali prepoznatljiv Mahanthappa.
Iako je 2011. godina bez velikih zaokreta u karijerama znanih muzičara, kvalitetna izdanja su i solo albumi pijanista Gonzala Rubalcabe – Fe’/Faith i Tigrana Hamasyana –A Fable. Tenor saksofonista James Carter sa Caribbean Rhapsody se nadovezao na već oformljen izraz, kao i indijski gitarista Rez Abbasi na svom novom izdanju Suno Suno. Najveći džez spektakl je pripao Charlesu Lloydu i njegovom izdanju Athens Concert, sa grčkom pevačicom Mariom Farantouri.
Vokalni džez je posebna priča i poslovično i dalje najslabija karika. Iako se najviše prašine diglo oko Gretchen Parlato i njenog The Lost and Found, ovogodišnja kraljica improvizacije glasom je Rene Marie sa albumom Black Lace Freudian Slip. Neverovatne glasovne mogućnosti ove dame i posebno mesto na ovogodišnjoj listi. Van konkurencije, nenadmašna je!
Dajem glas za Ola Kvernberg – Liarbird (Jazzland)!!! Iznenadjujuce kvalitetan i raznovrstan album, jos izdat za Jazzland!!!
Mozda na mojoj listi nije na drugom mestu, ali u prvih pet ulazi sigurno.
I mene bi zainteresirao Ola Kvernberg, jos tamo s prve ploče Ingebrigt HF kvinteta; moraću se korigujem… mmmm…