By 
Godina koja će uskoro biti za nama obilovala je brojnim džez izdanjima. Kvalitet u pogledu tehnike muziciranja je na visokom nivou, džezerima tu nema premca. Ali ako se malo osvrnemo na izraze koji su nam dodavani, nailazimo na pomalo usahle fuzije, fri radi frija ili ’’prežvakane’’ monkovske ili elingtonove teme.
Lista koja je pred Vama je, i bez posebne namere, na kraju ispala profrancuska na direktan ili indirektan način. Parametri kojima sam se rukovodila, osim neizbežnih ličnih afiniteta (neutralnost je floskula), su sveže ideje – pokušaj da se muzikom ukaže na više od: ’’mogu da odsviram šta god na ovom instrumentu’’. Neka od ovih imena su česti gosti mojih lista, ali su, s obzirom na kvalitet koji nude iz godine u godinu, nezaobilazna, i radi se o najrespektabilnijim džezerima današnjice.
Ne bih da obrazlažem ovogodišnji izbor ponaosob jer imena muzičara govore sama za sebe i o sebi, ali i o meni. Ipak, pomenuću pijanistu Yarona Hermana koji me je zadivio kompleksnošću i sofisticarnim stvaralaštvom. Neka od ostalih pobrojanih izdanja su nastala zahavljujući inspiraciji pronađenoj u koncertnoj, popularnoj muzici, ili književnosti. Saksofonista osobenog tona Miguel Zenon i pijanista Laurent Coq su išli tragovima knjige i to Kortasarovih “Školica” (kako je naslov knjige preveden kod nas),
Eivind Opsvik se bavio baroknom muzikom, mladi švajcarski (ipak francuska škola) pijanista Gabriel Zufferey se smelo prošetao dirkama od “Gnossiene” Erika Satieja do “Nardis” Milesa Davisa, od Paula Desmonda do Monka… Jacky Terrasson nam je uz svoj pomalo neobičan spoj kompozicija predstavio ’’čudno dobar’’ vokal Cecile McLorin Salvant. Skoro da je neprijatno staviti još koji put na listu Vijaya Iyera, ali kuda drugde sa njim kada mu je ‘’svaka ko u Njegoša’’. Nezaobilazan je, ako ni zbog čega drugog, zbog virtuoznosti u kojoj nema premca ni basista Renaud Garcia-Fons…
Od same liste, nadam se i dobre muzike, još je važnije ukazati na mlade i izuzetno talentovane muzičare. Pre svih na gitaristu i bendžoistu Brandona Seabrooka koga možete čuti na CD-u Eivinda Opsvika; mladog pijanistu Gabriela Zuffereja ili Jasona Adasievicza koji vibrafon ‘’napada’’ odasvuda u sadejstvu sa starim vukom Peterom Brötzmannom.
-
Yaron Herman – Alter Ego (ACT Music)
-
Miguel Zenon & Laurent Coq – Rayuela (Sunnyside Records)
-
Eivind Opsvik – Overseas IV (Loyal)
-
Jacky Terrasson – Gouache (Universal)
-
Gabriel Zufferey – Conteplation (Bee Jazz)
-
Brötzmann, Adasiewicz – Going All Fancy (Eremite Records)
-
Vijay Iyer Trio – Accelerando (ACT Music)
-
Renaud Garcia-Fons / Solo: The Marcevol Concert (ENJA)
-
Anne Paceo – Yokai (Laborie Jazz)
Srećna svima nova džezerska godina!
By 
Stvarno super lista… Iako mislim da su Francuzi u džezu jedna od potentnijih scena, većina mi je ovih stvari promakla. Moji su favoriti bili Denis Colin, Noel Akchote, pored Louisa Sclavisa, Jean-Luca Gionetta, Camela Zekrija, Das Kapitala i dr… A sve je počelo s debutom Akosh S-a za Universal još 2001 i “Lust Corner” Akchote/Ribot/Chadbourne, otkad pozorno pratim Francuze.
Kad vec pominjete Francuze evo jednog predloga koji nije bas za svaku priliku: Eve Risser, Benjamin Duboc, Edward Perraud – En Corps (Dark Tree).
Album je dobio hvalospeve i ocenjen je najvisim ocenama na mnogim dzez sajtovima i blogovima, ali posle samo jednog preslusavanja sva ta halabuka oko ovog, kako kazu, izdanja koje pomera granice,pokazala se opravdanom. Dosta teska muzika za slusanje, ali stvarno vredna paznje.
Inace, sa liste gotovo da nista nisam cuo,sem Iyera, ali ne sumnjam da je Sladja izabrala pravu muziku koja moze posluziti kao preporuka za preslusavanje i u narednoj godini.
Sve je odlično. Hvala Slađana!
fina lista, večinu stvari sa liste nisam preslušal, no zima je duga, bude vremena, Iyer mi hokej, no prošli trio album je bio malčice bolji, Yaron Herman kvartet pre par tjedana sviral u lisinski, bilo sjajno, …, zanima me kak Brotzman zvuči uz vibrafon …
da se nadovežem na postove od pre, od ovijeh manje znanih francuza izvrstan je i Benoit Delbecq, vredi mu dati šansu
Eve Risser su svi već poslušali osim mene, bu-hu-hu-huuu…. :-((((
Najzad neko da ubaci na listu od onog što se meni sviđa. Renaud Garcia Fons, je na mojoj listi drugi. Feneomenalan kompozitor, i za mene najbolji kontrabasista na svetu. Njegov solo projekat je zaista fascinantan.
Zlatanova lista je kod mene iazavala sumnju šta ja to u opšte slušam, dali je to jazz.
Prva na mojoj listi je van svih kategorija i poređenja, neverovatna Hiromi Uehara sa ubitačnom ritam sekcijom Anthony Jackson + Simon Philips, sa po meni do sada njenim najboljim albumom “Move”. U zadnjih nekoliko godina nisam slušao album sa toliko energije, svežine i predivnih tema i solo partija, što generalno većini današnjih muzičara nedostaje.
Nadam se da će neko od naših kritičara preslušati njen CD, pa onda da ukrstimo koplja, ako za to ima potrebe.
Inače što se tiče Francuskog jazza, tu se sa Kidom u potpunosti slažem, boljeg u Evropi nema. Po meni osnovne odlike su Melodičnost, harmoničnost i otvorenost za muzičke uticaje iz svih krajeva sveta.