The Best of 2012: Zlatan Dimitrijević

1. Tim Berne – Snakeoil (ECM)

ECM debi Bernea kao lidera se estetski glatko uklapa u soničnu filozofiju izdavačke kuće, ali kada na raspolaganju imate ekipu sa reputacijom nemirnih ofanzivaca (Oscar Noriega/Matt Mitchell/Ches Smith) nikako nije za rezultat očekivati u potpunosti kameran doživljaj. Bez obzira na prilično agilnu ovogodišnju promociju albuma, ostaje žal što Bernea nisam imao prilike da čujem uživo u ovoj formaciji koju predvodi već dobre tri godine.

2. Emile Parisien Quartet – Chien Guepe (Laborie Jazz)

Najveća, a verovatno i jedina mana ove ploče je njeno trajanje, koje jedva prelazi trideset minuta; no u njih je utisnuto najbolje što evropska slobodna forma može danas da ponudi. Slobodna improvizacija u kojoj je fantastična veština svakog od instrumentalista esencijalna za konačnu sliku, elastično se suočava sa maštovito raspisanim deonicama. Parisien bi morao uskoro da zauzme poziciju na sceni koju po svim kriterijumima zaslužuje.

3. Harris Eisenstadt  -CanadaDay III (Songlines)

Mozda se od bubnjara i ne očekuje da sa ovakvim uspehom komponuje u ovakvim žanrovskim odrednicama kao što je još jedan Canada Day, ali se po neobičnim metričkim igrarijama, posebno u uvodnoj „Slow and Steady“ da lako nazreti da je u kreaciju nekakav perkusionista dobrano umešao prste. Post-bap, post-rok, kontemplacija, ili kako god da okarakterišete ovaj miks, balansiraju između haosa i striktne discipline, dajući možda i ponajbolji Canada Day do danas.

4. Francois Houle 5 + 1 – Genera (Songlines)

„Genera“ je mesto gde se fri- džez i struktura susreću i automatski zaljubljuju jedno u drugo. Moja omiljena romansa. Godina deluje kao trijumfalna za Kanađane, u svakom slučaju za Eisenstadta koji se i ovde pojavljuje u zapaženoj roli.

5. Jacam Manricks – Cloud Nine (Posi-Tone)

Četvrti album mladog Australijanca besprekorno koristi potencijal odlične postave pratećih muzičara – i dok na prvoj liniji fronta solistička zaduženja saksofonista deli sa gitarošem Adamom Rogersom, majstor Hammonda Sam Yahel je taj koji ploči omogućava da punim plućima diše i u atmosferičnom aranžmanu finske himne, nesputanom isšitavanju Coltraneovih notnih zapisa ili romantičnom viđenju Jobimove balade.

6. Ravi Coltrane – Spirit Fiction (Blue Note)

Ravi, kao što sam već pisao o tome, konačno počinje da sa stilom nosi breme svog neugodno obavezujućeg prezimena.

7. Ron Miles – Quiver (Enja/Yellowbird)

Tri jaka individualca – Ron Miles, Bill Frisell i Brian Blade – na suptilan poetski način skiciraju crtice inspirisane autentično-američkim kulturnim nasleđem, i to od delikatnih Milesovih originala preko Dukea Ellingtona, Henryja Mancinija do komada komponovanih u prvom kvartalu prošlog veka.

8. Stephane Kerecki Trio – Sound Architects (Outnote)

Već uhodani trio francuskog basiste je ovde proširen za dva veoma jaka individualca. Ako je saksofon Tonyja Malabyja doprineo pomerenosti i nabijenosti u zvuku duvačkih deonica, uticaj na odluku da se viđenje narodnjaka “Dunje i jabuke” nađe na ploči (pod nazivom “Serbian Song”) sigurno ide na dušu ovde svirački veoma raspoloženom Bojanu Zulfikarpašiću.

9. Miles Okazaki – Figurations (Sunnyside)

Poslednji iz Okazakijeve interesantne trilogije je i najslobodniji i najokrenutiji nesputanim improvizacijama, a sigurno i proističe iz činjenice da je u pitanju koncertna ploča. Raspisani delovi su minimalni, samo skice i ideje, generisanje ideja i struktura ostavljeno je Okazakiju i jako inspirisanim i naloženim Miguelu Zenonu, Thomasu Morganu i Danu Weissu.

10. Donny McCaslin – Casting for Gravity (Greenleaf)

Naziv uvodne kompozicije “Stadium Jazz” jasno stavlja do znanja kojim putem McCaslin ide na ovom albumu, bitno drugačijem od prethodnika. Naglašeni fank i rok su momenti kojima McClaslin uspeva da zadrži svežinu svoje pojave na neprestano evoluirajućoj džez sceni. Jason Lindner, Tim Lefebvre i Mark Guiliana sprovode ideje u dela.

Ništa lošije nisu ni sledeće ploče:

• Wayne Escoffery – The Only Son of One (Sunnyside)
• John Ellis – It’s You I Like (Criss Cross Jazz)
• Billy Hart – All Our Reasons (ECM)
• Ralph Bowen – Total Eclipse (Posi-Tone)
• Michael Formanek – Small Places (ECM)