By 
Dave Douglas Quintet – Time Travel (Greenleaf)
Douglasovo „prokletstvo“ je ujedno i njegova najveća snaga. Naime, mnogim muzičarima je njegov kvintet bio tek prolazna stanica ili odskočna daska ka autorskim projektima ili bendovima velikih mejnstrim faca, pa je malo koji bend ovog trubača poživeo duže od 4-5 godina. Ova je vrteška za posledicu imala – i još uvek ima! – uvek svež aranžerski izraz zasnovan u dobroj meri na kvalitetima sajdmena. U ovoj postavi „prvi potpredsednik“ je saksofonista Jon Irabagon iz Mostly Other People Do The Killing koji donosi suptilnu dozu iščašenosti i harmonske kompleksnosti u veoma kreativne Douglasove kompozicije.
Trijumfalno drugo izdanje predstavlja nišku grupu Eyot u još kompaktnijem i zrelijem izdanju u odnosu na prvenac „Horizon“. Etno ormanenti i ritmika su svedeniji i povlače se pred post-rokerskim uticajima, i premda je pijanista Ilijić i dalje najistaknutiji solista, bend kao celina naročito dolazi do izražaja. Sudeći po stilskoj orijentaciji izdanja „Drifters“, Eyot će po svojoj prilici biti sve manje džezeri, ali zato – sve bolji bend.
Fire! Orchestra – Exit! (Runne Grammofon)
Taman kada pomislite da je Mats Gustafsson već dosegao vrhunac, eto novih izdanja kojima pomera granice vlastitog izraza. Fire! trio je pre nekoliko godina nastao kao neformalni i uslovno rečeno „rokerski“ projekat saksofoniste gde je sebi dao prostora i za moduliranje zvuka klavijatura, a u međuvremenu je postao veoma popularan na koncertnim binama diljem Evrope. Ovaj dodatni impuls je Gustafsson iskoristio za dalje eksperimente, te se okušao kao dirigent i lider netipičnog velikog orkestra, sa sve multipliciranom ritam sekcijom i ženskim vokalima. Malo je reći da je bio uspešan u ovom poduzeću.
Mnogo pre nego što su objavili drugi album, Fish in Oil su izvodili nove kompozicije na festivalskim i klupskim binama, pre svega u beogradskoj Čekaonici. I premda je bilo za očekivati studijsko izdanje kao formalizovanje onoga što smo već videli i čuli, usledilo je i proširenje izraza kroz gostujuću duvačku sekciju u aranžmanima saksofoniste Dušana Petrovića. Uz sirovi, prljavi klupski izraz dobili smo i novu ambicioznu stranu kompozitorske persone Bratislava Radovanovića. Dalje autorsko profilisanje ide u odmicanju od direktnih referenci na Ribota/Zorna, te inkorporiranju sve različitijih uticaja iz istorije pop/rok/filmske muzike. „Vinetu na biciklu“, (ne)nameran omažu soul legendi Curtisu Mayfildu, verovatno će biti jedan od najvećih hitova sa još nesnimljenog trećeg albuma.
Gregory Porter – Liquid Spirit (Blue Note)
Porter pre svega pleni izuzetnom vokalnom harizmom i sasvim jednostavno trijumfuje lepom muzikom. Njegov miks soula i tradicionalnog džeza je formalno starinski, a suštinski – evergrin.
Hera & Hamid Drake – Seven Lines (MultiKulti)
Gde je Hamid Drake, tu je i dobar ritam. Više od hvalospeva eklektici, valja istaći epski uzlet ove muzike i homogen izraz koji pleni spektakularnošću, emocijama, i uopšte uzev kvalitetima koja nadilaze diskurs standarnog kritičarskog seciranja u sitna crevca.
Ines Tričković Sextet – Runjić in Blue (Skalinada)
Remek-delo vokalnog mejnstrim džeza stiže iz susedne nam Hrvatske. Delikatni glasić Tričkovićeve, moderni post-baperski aranžmani Luke Žužića s koltrejnovskim referencama, neodoljivi vajb maestralnog Kruna Levačića na bubnjevima.
Rudresh Mahanthappa – Gamak (ACT)
Saradnja sa izuzetno originalnim gitaristom Davidom Fiuczynskim, za alt-saksofonistu Rudresha Mahanthappu se pokazala kao pun pogodak. Poigravanja sa mikrotonalnim varijacijama povrh indo-modern-creative rafalne svirke ovde su upakovana u izuzetno opušten izraz, s puno humora i osećaja spontanosti.
Reut Regev’s R* Time – Exploring the Vibe (Enja)
Baš kao na džem sešnu, sva uha su upregnuta da čuju šta će muzičari da odsviraju, improvizuju, izmisle. Iako manjka opipljivog „sadržaja“, muzika poentira na drugim poljima – sveža je, napaljena, i istinski iznenađujuća. Dok Reut veoma lepo pozicionira režeće efekte i ostale falset-varijacije, gitarista Jena Paul Borelly pleni intrigantnom kombinacijom „roots“ svirke na bazi bluza/roka/fanka sa silinom pedala kojima zamućuje gitarski zvuk.
The Thing – Boot! (The Thing Records)
Opet Mats Gustafsson… šta da se radi. Još jedan album gde Mats forsira svoju pank-rokersku stranu fri-džez persone, te se u dobroj meri oslanja na distorziranu bas gitaru Ingebrigt Haken Flatena. Jedno od najprijemčivijih izdanja najpoznatijeg Matsovog projekta.
By 
