600x600-3

 

  • Giovanni Guidi Trio – This is the Day (ECM)

  • Chris Lightcap’s Bigmouth – Epicenter (Clean Feed Records)

  • Vincent Peirani – Living Being (ACT)

  • Maria Schneider Orchestra – Thompson Fields (ArtistShare)

  • Vijay Iyer Trio – Break Stuff (ECM)

  • Lama & Joachim Badenhorst – The Elephant’s Journey (Clean Feed Records)

  • All Included – Satan in Plain Clothes (Clean Feed Records)

  • Mette Henriette – Mette Henriette (ECM)

  • James Brandon Lewis – Days of Freeman (Okeh)

  • William Parker – Raining on the Moon / Great Spirit (AUM Fidelity)

 

 

 

2 komentara na “The Best of 2015: Nikola Marković”

  1. Giovanni Guidi Trio – This is the Day (ECM)
    Sjajan album..
    Sve ostalo je prosečno, pri tome mislim i na ostale četiri godišnje liste..
    Uzgred, da li iko smatra ozbiljnim ”novinara” koji samo objavi listu bez bilo kakvog komentara..

    1. Postovani Urose,

      Bas je lepo ste uspeli da dobro preslusate svih 70-ak albuma koji su pomenuti na pet lista jazzin-ovih kritičara i saradnika! Možda ste ih slušali dok su izlazili (svaka čast ako je tako!), a ako je to bilo na našu preporuku, drago mi je da smo Vam priuštili bar 70 sati slušanja savremenog jazza tokom manje od 15 dana.

      Drago mi je i da Vam se novi Guidijev album dopada. Slažem se sa Vama i nadam se da ćemo ga uskoro i uživo videti u Srbiji. A ako Vam je „sve ostalo prosečno“, mogu samo da pretpostavim da ste čuli još bar 50 boljih albuma, koji se nisu našli u ovom izboru. Stoga, zanimljivije od Vaše primedbe da nismo komentarisali liste (to se ne radi ni u brojnim drugim magazinima/webzinima koji plaćaju svoje kritičare) bilo bi da nam date sugestiju šta da slušamo, a što po Vama ne bi bilo prosečno. Tako bi i naš pogled na jazz bio bogatiji, kao i jedini srpski sajt o jazzu.

      Umesto što hejtujete, kažite nam da li je bilo ko drugi u Srbiji – štampani medij ili sajt – publikovao bilo kakve liste najboljih jazz albuma u 2015. godini. Na taj način bismo mogli da evaluiramo i svoje stavove, a svakako bismo više znali o tome šta se sve zanimljivo u današnjem jazzu dešava. I, konačno, kada bismo imali bilo kakvu konkurenciju, možda bismo se, da Vas parafraziram, i „uozbiljili“.

      PS Meni se Kamasi ne dopada 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.