The Best Of 2016: Vojislav Pantić

Za nekoga ko malo vremena provodi kod kuće i ko u tim retkim trenucima radije sluša nešto što jako dobro zna i voli (Miles, Shorter, Coltrane), sastavljanje godišnje liste predstavlja najbolji način da stekne širok uvid u aktuelnu produkciju, a diskovima sa polica priliku da se ipak zavrte u godini u kojoj su izašli. Zato moram najpre da zahvalim urednicima jazzina što mi svake godine priušte nekoliko nedelja uživanja u novim izdanjima, a kolegama i što mi svojim listama uvek ukažu na nešto lepo i vredno što sam propustio da sam „ulovim“.

Godina za nama nije donela albume koji su mi oduzeli dah, ali sam čuo tridesetak koji bi mogli da se nađu u konačnom izboru. Da počnem od onih koji nisu na listi: poslednja ostvarenja Henrija Threadgilla („Old Locks and Irregular Verbs“) i Wadade Leo Smitha („America’s National Parks“) nipošto nisu nezasluženo odskočila u ovogodišnjem izboru NPR. Možda bi se i kod mene našli među prvih deset, da me koncerti kojima sam nedavno prisustvovao (Threadgill u Salfeldenu, a Leo Smith u San Sebastijanu) nisu ostavili prilično ravnodušnim. Avishai Cohen (truba) ima divan novi album za ECM, ali mi na njemu ipak nedostaje oštrija crta prethodnika „Dark Nights“. Iz mejnstrim ponude zamalo su „ispali“ Kenny Barron, Brad Mehldau, The Bad Plus… Bill Frisell ima dva zanimljiva albuma – sa obradama čuvenih filmskih tema i saradnju sa Charlesom Lloydom: u nedoumici koji mi više prija na kraju su oba ostala bez plasmana. Konačno, Darcy James Argue mi je ispao iz vidokruga sve dok ga u svom izboru nisu istakli Bojan Jović i Zlatan Dimitrijević: sad bi verovatno ušao, ali ne bi bilo fer da prepisujem…

A sada o albumima koji su se našli na listi. Polovinu sam čuo i u koncertnom izvođenju (McCaslin – Roterdam, DeJohnette – San Sebastijan i Beograd, Marsalis i Elling – San Sebastijan, Scofield – Pančevo, Mazurek – Beograd, Claudine Myers – Novi Sad), a vrhunski doživljaj koji sam imao u tim prilikama ojačao je i utisak o nosačima zvuka. Richardsonov rad pratim otkad sam ga sredinom 2000-ih video u društvu Jasona Morana, njegov prvi mejdžer album potvrdio je talenat, kandidujući mladog saksofonistu za sledeće veliko ime u globalnom džez svetu. Mary Halvorson je snimila najambiciozniji, možda i najbolji album dosad. Allison Miller’s Boom Tic Boom čudesno spaja mejnstrim format i avangardno izvođenje. Posle serije besnih projekata koje sam gledao poslednjih godina, lirsko izdanje Nelsa Clinea me je najviše iznenadilo, oslikavajući jednako upečatljivo drugi aspekt njegovog umetničkog bića. Michael Formanek je okupio čudesnu ekipu prvoligaša njujorške avangarde, dostojnu uzbudljivog komada orkestarske muzike koju potpisuje.

Saradnja sa Davidom Bowiejem na albumu „Blackstar“ neposredno je nadahnula novo ostvarenje saksofoniste Donnyja McCaslina i „Blackstar“ saučesnika (Jason Lindner, Tim Lefebvre, Mark Guiliana): ne samo da je upečatljivo obradio Bowiejeve pesme „Warszawa“ i „A Small Plot of Land“, već i čitav album zvuči kao da je izašao iz Bowie-Eno-Visconti kuhinje.

Šampioni su Sexmob, mada je pitanje da li ovaj album uopšte treba da bude na listi. Radi se, naime, o samizdatu (Rex Records je njihova firma, a izdanje ima serijski broj 001) koji je grupa tokom godine delila prijateljima, ostavljajući mogućnost da album bude zvanično objavljen ove godine, kada grupa slavi dvadesetogodišnjicu rada, mada ljudi bliski bendu nisu u stanju da zvanično potvrde da će se to zaista desiti. Do tada, na omotu stoji poruka lidera sastava Stevena Bernsteina: „molim vas, ne kačite ove pesme na jutjub“.

Najbolje iz 2016.  – SAD

1. Sexmob – Cultural Capital (Rex Records)

2. Michael Formanek / Ensemble Kolossus – The Distance (ECM)

3. Donny McCaslin – Beyond Now (Motema)

4. Nels Cline – Lovers (Blue Note)

5. Sao Paulo Underground – Cantos Invisiveis (Cuneiform Records)

6. John Scofield – Country for Old Men (Impulse!)

7. Amina Claudine Myers – Sama Rou/Songs From My Soul (Olaya Publishing)

8. The Branford Marsalis Quartet with Special Guest Kurt Elling – Upward Spiral (OKeh)

9. Mary Halvorson Octet – Away With You (Firehouse 12)

10. Jack DeJohnette / Matt Garrison / Ravi Coltrane – In Movement (ECM)

11. Logan Richardson – Shift (Blue Note)

12. Allison Miller’s Boom Tic Boom ‎– Otis Was a Polar Bear (Royal Potato Family)

I ove godine sam odlučio da posebno izdvojim evropski izbor iz dva razloga. Evropska džez produkcija je odavno u istoj ravni sa američkom, a kao da nas hajp koji prati američke izvođače i izdanja (i u medijima i inače) ponekad zaslepi da ne obratimo pažnju na čarolije evropskih talenata. Drugo, evropska produkcija je ogromna, u zemljama sa najrazvijenijom džez scenom snimi se i po više desetina novih albuma godišnje, a do nas ipak dolazi samo ono što se nađe na etiketama poznatijih kuća – zato ovaj izbor ne može da bude dovoljno referentan uzorak, već više putokaz ka nekim naslovima koji su me uzbudili tokom prošle godine. Među izdanjima iz užeg izbora na listi se nije našao novi album Joachima Kuhna (zato što mi je nekoliko prethodnih bilo daleko upečatljivije), kao i poslednje ostvarenje Wolfganga Muthspiela (za koje nisam siguran koliko je „evropsko“, pošto mislim da su američke zvezde – Ambrose Akinmusire, Brad Mehldau, Larry Grenadier i Brian Blade – značajno doprinele vrednosti ovog izdanja).

Najbolje iz 2016. – Evropa      

1. Francuska: Emile Parisien Quintet with Joachim Kuhn – Sfumato (ACT)

2. Norveška: Paal Nilssen-Love Large Unit – Ana (PNL Records)

3. Norveška: Cortex – Live in New York (Clean Feed)

4. Austrija: David Helbock Trio – Into the Mystic (ACT)

5. Italija: Giovanni Guidi / Gianluca Petrella / Louis Sclavis / Gerald Cleaver – Ida Lupino (ECM)

6. Norveška: Starlite Motel – Awosting Falls (Clean Feed)

7. Švedska: Jan Lundgren – The Ystad Concert, A Tribute to Jan Johansson (ACT)

8. Holandija: Wolfert Brederode Trio – Black Ice (ECM)

9. Velika Britanija: Dinosaur – Together, As One (Edition Records)

10. Portugal: Rodrigo Amado Motion Trio – Desire & Freedom (Not Two Records)

https://www.youtube.com/watch?v=SkjSRyD1kzM