The Best of 2016: Zlatan Dimitrijević

Peter Evans Quintet – Genesis (More is More)

Koliko god to zvučalo kontraverzno, primedba da kvintet trubača Petera Evansa zvuči kao destinacija ka kojoj se eventualno mogao uputiti klasični kvartet Wyntona Marsalisa, posle logičnog promišljanja deluje sasvim na mestu. Neverovatno uzbudljiv bend (Peter Evans/Ron Stabinsky/Tom Blancarte/Jim Black/Sam Pluta) u svom najreprezentativnijem, live, izdanju. Evans ove godine ima i sjajan solo album Lifeblood.  A kad smo već kod  najboljih ovogodišnjih ”živih” albuma pomenimo i Norvežane Cortex  sa Live in New York (Clean Feed) – prodrmali su i Beograd ove godine i bruklinske Visitorse bubnjara Bobbyja Previtea sa ubedljivim klupskim dokumentom Gone (For Tune).

Dinosaur – Together As One / Eliot Galvin Trio – Punch (Edition Records)

Možda je mala etiketa Edition Records ove godine došla u centar pažnje time što je album Held pijaniste Jasona Rebella osvojio nagradu za najbolji CD godine na British Jazz Awards (britanski pandan Grammyju, i po publicitetu i dosadnim nominacijama), vitalnost i integritet britanskog džeza ipak drži ekipa okupljena oko benda Dinosaur trubačice Laure Jurd i njegovog pijaniste Eliota Galvina koji, među onome što sam čuo,  ima ubedljivo najinteresantniji klavirski trio album ove godine generalno posmatrano.

Lucian Ban Elevation – Songs from Afar (Sunnyside Records)

Ako bi se izbor za najboljeg temeljio na tome koji sam album ove godine najviše vrteo, pobednik bi bio bez konkurencije rumunski pijanista Lucian Ban, okružen kremom američkog modernog džeza (Abraham Burton/John Hébert/Eric McPherson/Mat Maneri). Ako bismo atmosferu ovogodišnjeg rumunskog filmskog hita Aferim! transponovali u jezik modernog džez izraza dobili bismo upravo Songs from Afar – lični doživljaj sopstvene tradicije od strane veoma naprednorazmišljajućeg kompozitora i instrumentaliste.

Greg Ward & 10 Tongues – Touch My Beloved’s Thought (Greenleaf Music)  /  Darcy James Argue’s Secret Society –  Real Enemies (New Amsterdam Records)

Dva izuzetna albuma muzike za obimnije formacije. Koncipirajući ga kao posvetu legendarnom Mingusovom The Black Saint and the Sinner Lady čikaški altista i iskusni orkestrator Greg Ward je stvorio i simfoniju i balet, uposlivši u toj realizaciji izuzetne instrumentaliste  (Keefe Jackson, Russ Johnson, Jason Roebke…).  S druge strane mingusovski bunt i ogorčenost aktuelnim globalnim trenutkom su sveprisutni na albumu Real Enemies kompozitora-bendlidera Darcyja Jamesa Arguea, a u realizaciji je učestvovao krem njujorške moderne škole. Jedna od retkih Grammy nominacija vrednih pomena, zajedno sa, takođe nominovanim,  sjajnim solom tenoriste Johna Ellisa na naslovnoj numeri. Kad smo već kod ambicioznih kompozicija i aranžmana, treba pomenuti i jednu zvezdu u nastanku – 28-godišnjeg Christopera Zuara, koji albumom Musings najavljuje ozbiljne domete.

Matt Wilson’s Big Happy Family – Beginning of A Memory (Palmetto Records)

Snaga i volja da se žal prema upravo izgubljenoj osobi pretvori u slavljenje iste i to kroz muziku u kojoj je ona najviše uživala doveli su do toga da iskusni bubnjar, nakon gubitka supruge, snimi jedan od najboljih ovogodišnjih džez albuma. Dirljiva je podrška, posvećenost i nivo interpretacije svih Wilsonovih kolega koji su se na njegov poziv odazvali, a spisak je, malo je reći impresivan: Terell Stafford, Jeff Lederer, Andrew D’Angelo, Gary Versace, Larry Goldings, Chris Lightcap… Nesvakidašnji spoj opšteg veselja i duboke melanholije.

Østergaard Art Quartet – More Stories from the Village (BoogiePost Recordings)

Ovaj kvartet iskusnih improvizatora (trubači Kasper Tranber i Per Jørgensen i gitarista Marc Ducret ) koji predvodi harizmatična danska bubnjarka Michala Østergaard-Nielsen,  snimio je ovaj album na turneji još 2014, a tek ga ove godine javno  predstavio, i to kao jedan od najboljih reprezenata evropskog ekspresionizma podvučenog kamernošću i hladnoćom Skandinavije. Kamerni improv je možda najbolja odrednica za ovih napetih 40-ak minuta.

Mark Dresser Seven – Sedimental You (Clean Feed)

Vrlo je redak slučaj da ozbiljno akademski zamišljeno delo nosi sa sobom dobru dozu humora  i (doduše pomalo potisnute) razigranosti kao što je to slučaj sa albumom basiste Marka Dressera. Neobična orkestracija koja obuhvata i flautu, klarinet i violinu doduše dozvoljava da se diskretno kreće od elingtonskovih plesnih momenata do atmosferičnih autističnih momenata.

Jeff Parker – The New Breed (International Anthem Recording Company)

Nekolicina gitarista je ove godine izdala albume itekako vredne pažnje, a svi su uglavnom duboko ukorenjeni u američkoj tradiciji. Prvi među njima je superprilagodljivi Jeff Parker (većina ga zna kao gitaristu benda Tortoise), koji novi solo album isporučuje nakon 12 godina od takođe izvrsnog The Relatives. U svom eklekticizmu i eksperimentalizmu sa post-rokom, hip-hopom, fri-džezom, Parker sa bendom uvek zvuči pitko, ali ne približavajući se ni u jednom momentu kritičnoj granici mejnstrim izraza. Amerikanac Nick Millevoi na Desertion (Shhpuma) i Finac Kalle Kalima na High Noon (ACT) u low-key maniru pitoreskno slikaju predele starog američkog Zapada. Bivši vunderkind Julian Lage na ploči Arclight (Mack Avenue) dokazuje nadmoćnu kompletnost jednog muzičara, dok Nels Cline na svom dosad najambicioznijem, ali iznenađujuće straightahead duplom albumu Lovers (Blue Note) sebi pridružuje 23-člani orkestar.

Emile Parisien Quintet with Joachim Kühn – Sfumato (ACT)

Čak i ako postoji želja da ga jedne godine izostavim sa svoje godišnje liste, prvo preslušavanje novog albuma francuskog saksofoniste jasno govori da od toga neće biti ništa. Verovatno je za to ove godine čak i odgovorniji kvintetu pridruženi fenomenalni pijanista Joachim Kühn, no kompozitorski kvaliteti i uzbudljivost izvedbe celog kvinteta (plus gost Michel Portal) guraju ovaj album bez rezerve u sam vrh ovogodišnjeg izbora.

https://www.youtube.com/watch?v=cmkKyM59de4

Logan Richardson – Shift (Blue Note)  /  Ari Hoenig – The Pauper & The Magician (Lyte Records)

U vrhu ovogodišnjeg post-bap i modern creative izbora su ambiciozni projekti dva profilisana američka muzičara i kompozitora. Ovaj prvi, saksofonista, trenutno Parižanin, okuplja stelarnu ekipu (Nasheet Waits/Jason Moran/Harish Raghavan plus Pat Metheny koga vrlo retko zatičemo u roli sporednog muzičara). Verovatno je ovo bila prava prilika da se u realizaciji angažuje ovakav bend, jer je Shift za sada vrhunac Loganovog  kompozitorskog i aranžerskog rada.  Nešto manje zvučna, ali podjednako vična imena (Gilad Hekselman, Shai Maestro…) okuplja bubnjar  Ari Hoenig i u narativnom maniru isporučuje dugosvirajuću bajku inspirisanu improvizovanim pričama koje za laku noć priča svojoj maloj deci. Dramatika i uzbuđenje verno preslikani u muziku teško da mogu služiti bilo kome kao uspavanka.