The Best of 2022: Vojislav Pantić

U godini čiji je kraj obeležio Svetski kup u Kataru, bezobrazno sam sastavio liste sa po 11 albuma, koliko igrača broje fudbalski timovi. Ta mala prevara učinila je da se ne nerviram što nešto mora da ispadne u poslednji čas. Izbor najboljih je uvek teško napraviti, ali je uvek i zadovoljstvo, jer pruža priliku da danima slušate dobru muziku. Razvrstao sam izvođače na evropske i neevropske, mada je granice teško povući – gde smestiti duo Lovana i Broa, na koju listu će ići Izraelci koji trenutno žive u SAD, da li na evropsku listu staviti bar jedan srpski džez album? 

neevropski izvođači

Prošlogodišnji album Cecile McLorin Salvant je remek-delo moderne muzike – ne vokalnog džeza ili samo džeza. Pesme na temu duhova, nostalgije i žudnje pružaju uvid u njena različita interesovanja, organski spajajući klasični džez, kabare, psihodeliju, irsko sean-nós pevanje, bluz i pop, u njenoj besprekornoj, nadahnutoj interpretaciji i uz strahovitu pratnju Sullivana Fortnera i Aarona Diehla između ostalih. Uz to, obrada Stingovog valcera „Until“ kao i autorska „Ghost Song“ pesme su koje sam najviše slušao tokom 2022, prepuštajući se iznova i iznova njihovoj lepoti.

Sedmodelna svita Immanuela Wilkinsa ima svoju kulminaciju u 26-minutnoj numeri „Lift“ koja je dovoljna da album postavi visoko na ovoj listi. Finalnom komadu bilo bi pak nepravedno „zalepiti“ free-jazz etiketu. „Lift“ ne gruva, ne svinguje i ne talasa, tonovi nisu bluz niti su skale modalne, teme niti sola ne postoje, trajanje je relativno i spontano određeno, a nekako je sve ipak složeno zajedno i drži te i diže te i ne možeš da mu se odupreš; predstavljajući pravi manifest šta džez treba da bude.

Steven Bernstein je bio izuzetno kreativan, snimivši tri albuma u seriji Community Music. Manifesto of Henryisms sadrži sedam genijalnih Bernsteinovih aranžmana koje je originalno pisao za projekat Hot 9 sa njuorleanskim pijanistom Henry Butlerom, preminulim 2018. Novo izdanje Hot 9 je maestralan dokaz da džez istovremeno može da bude i tradicionalan i avangardan, uz čudesnu svirku Bernsteina, Curtisa Fawlkesa, Brada Jonesa i ekipe, te blistave goste Johna Medeskija i Artura O’Farrila.   

Charles Lloyd istražuje umetnost trija na tri albuma u različitim postavama. Najviše pažnje izazvao je Chapel (trio sa Billom Frisellom i Thomasom Morganom), ali radije bih odabrao komplet: 84-godišnji muzičar zadivljuje kreativnom snagom i voljom da snima, čak više nego ikad ranije, a preko dva sata muzike ispunjeno je brojnim trenucima za čisto uživanje, posebno u numerama sporijeg tempa.

Južnoafrički pijanista Nduduzo Makhathini uzbudljivo kombinuje koltrejnovsku duhovnost – duge modalne petlje, poliritmiju, opsesivna ponavljanja unutar skromnog harmonskog asortimana – sa zvucima soveta, prijatnim afričkim durom u maniru Abdullaha Ibrahima. Anat Cohen sa novim kvartetom sjajno balansira akustiku i fjužn, Nju Orleans i Brazil, svoje numere i obrade Jobima i Gismontija. Zvuk je bogat i raznolik (bubnjar svira i vibrafon, a pijanista harmoniku), teme su prefinjeno oblikovane, a Anat potvrđuje da joj na klarinetu nema premca na džez sceni. Vatreni i spiritualni sešn saksofoniste Isaiah Colliera i bubnjara Michaela Shekwoaga Odea „istrgao se“ iz razmene koju su dvojica muzičara imali na petom stavu svite Cosmic Transitions (2021); Beyond je beskompromisna paljba mladih heroja džez avangarde. Amaryllis/Belladonna, dvostruki album Mary Halvorson, najubedljiviji je napad avangarde na mejnstrim kome pripada izdavač Nonesuch. Amaryllis je uzbudljiviji, sa izvrsnim aranžmanima za sekstet (dva duvača, vibrafon i gitara, ritam sekcija), kome se u tri numere pridružuje Mivos String Quartet.

Tri preostala albuma sa liste iscrpno su opisali urednici sajta.

1. Cecile McLorin Salvant – Ghost Song (Nonesuch Records)
2. Immanuel Wilkins – 7th Hand (Blue Note)
3. Steven Bernstein & The Hot 9 – Manifesto of Henryisms (Community Music, Vol. 3) (Royal Potato Family)
4. Charles Lloyd – Trio of Trios (Chapel / Ocean / Sacred Thread) (Blue Note)
5. Joel Ross – The Parable of a Poet (Blue Note)
6. Jakob Bro / Joe Lovano – Once Around The Room: A Tribute To Paul Motian (ECM)
7. Nduduzo Makhathini – In the Spirit of Ntu (Blue Note)
8. Anat Cohen – Quartetinho (Anzic Records)
9. I AM (Isaiah Collier and Michael Shekwoaga Ode) – Beyond (Divison 81 Records)
10. Mary Halvorson – Amaryllis (Nonesuch Records)
11. Ches Smith – Interpret It Well (Pyroclastic Records)

evropski izvođači

Na remek-delu Louise francuski sopran saksofonista Emile Parisien okupio je all-star džezere iz SAD i Evrope (Theo Croker, Roberto Negro, Manu Codjia, Joe Martin, Nasheet Waits) izloživši ih muzikom velike emotivne snage, uzbudljivim melodijama i raskošnim aranžmanima, sa pak ogromnim prostorom za izdašne solo bravure, te autorski doprinos. Muzika tečno klizi raznim svetovima: inspiracije su Ellington, Bechet, Miles, Zawinul, Ornette i Kühn; od svinga i bluza, preko fri-džeza, do hip-hopa.

Belgijski saksofonista Manuel Hermia nudi zanimljiv tretman džez slobode, sa tri duvača i dvojicom ritmičara. Album se nalazi u stalnoj klackalici između zapisanih struktura (hot jazz, bap, balade, revolucionarna pesma iz doba Pariske komune) i kolektivnog free-jazza u ornetovskom duhu, bešavno razmenjujući mir i napetost, individualno i kolektivno, struktuiranu muziku i slobodu bez ograničenja.

Melanholična osmodelna svita Naked Truth nesumnjivo reflektuje osećanje koje je Avishaija Cohena obuzimalo tokom prve godine covid-pandemije, predstavljajući fantastičan zvučni opis usamljenosti, tuge i brige. Uz izuzetno nadahnutog trubača, te prefinjenu svirku ritmičkog tandema Barak Mori / Ziv Ravitz, na albumu briljira pijanista Yonathan Avishai, od koga mnogo očekujem u bubućnosti.

Posle dve mirnije godine evropska scena je eksplodirala, što uvid u kompletnu produkciju čini nemogućim. Takođe je teško „odmeriti“ albume, jer evropski umetnici nude raznovrsniju muziku od američkih kolega. Van tri izdanja koja sam posebno izdvojio, u preostalom izboru vodio sam se kriterijumom da odaberem umetnike iz različitih zemalja, te u izdanju najznačajnijih, a raznih evropskih produkcija. Da nije tako, lista bi mogla da ima i pet autora iz iste zemlje, ili od istog izdavača.

Ukratko o preostalima. Slažem se sa Nikolom Markovićem da nemački pijanista Michael Wollny originalnim tretmanom obrada iz domena džeza, roka i klasike „zvuči nikad autorskije“. Debitujući kao lider za ECM sa Acoustic Unity, norveški bubnjar Gard Nilssen nije izgubio cleanfeedovsku žestinu, već pak dobio finu nijansu ajherovske ispoliranosti. Fergus McCreadie predvodi novi talas škotskih džezera; Forest Floor je najprijatnije iznenađenje 2022. među klavirskim trio albumima. U durskim harmonijama mešajući klasiku i džez, indijski i jevrejski folklor, saksofonista Oded Tzur ozvučava nežnost tačno opozitno u odnosu na zemljaka Cohena. Poljski EABS rasturio me je na deliće na nastupu u Pančevu; albumu donekle nedostaje koncertna snaga, ali pruža jasno sećanje na svirku kojoj sam svedočio.

Tri preostala izdanja na listi predstavljaju vrh (od onog što sam čuo) sa tri važne evropske scene – portugalske, holandske i francuske (Parizijenov album je van konkurencije) – kao i tri albuma među prošlogodišnjim vrhuncima izuzetno agilnih evropskih izdavača – Clean Feed, ZenneZ i BMC Records. Upadljivo nedostaju albumi sa italijanske ili austrijske džez scene, ali vaš autor prošle godine nije čuo ništa što bi ih preporučilo da se probiju u prvih jedanaest.

1. Emile Parisien – Louise (ACT)
2. Manuel Hermia – Freetet (Igloo Records)
3. Avishai Cohen – Naked Truth (ECM)
4. Michael Wollny – Ghosts (ACT)
5. Gard Nilssen Acoustic Unity – Elastic Wave (ECM)
6. Fergus McCreadie – Forest Floor (Edition Records)
7. Oded Tzur – Isabela (ECM)
8. Hugo Carvalhais – Ascetica (Clean Feed)
9. Clément Janinet – Ornette Under Repetitive Skies (BMC Records)
10. EABS – 2061 (Astigmatic Records)
11. Guy Salamon – Creatures! Creatures! (ZenneZ Records)

srpski džez

Vrlo je verovatno da je u 2022. godini objavljen rekordni broj diskografskih izdanja u istoriji džeza u Srbiji. Potpisnik ovih redova zna za bar 27, uz osnovni uslov da nosilac projekta (solista ili bend) živi u Srbiji, ili da se radi o internacionalnim kolektivima u kojima je naš umetnik ravnopravni lider – iz takvog mnoštva prirodno se mora naći nekoliko u ravni sa ostvarenjima uvaženih kolega iz sveta. Loše je što je polovina među njima objavljena samo digitalno, a zabrinjavajuće što veći interes za novi srpski džez imaju inostrani od domaćih izdavača, mada ta činjenica mora i da imponuje.

Izdvojiću samo debi album trubača i kompozitora Ivana Radivojevića, koji je po meni i srpsko džez lice 2022, ušavši u finale Euroradio Jazz Competition koje je održano u julu na čuvenom festivalu u Marsijaku. Nekoliko ostvarenja učinilo mi je divnim po nekoliko dana preslušavanja, koliko obično provedem pišući recenzije. Upoređivati ih je teško, najpre zato što se radi o stilski vrlo raznolikim izdanjima koja su ujednačeno upečatljiva, a takođe i zbog predubokog ličnog uvida, o čemu je pisao i Nikola Marković. Zato ih ovde navodim po abecednom redu.  

• Dragon’s Fuel – Fruška džungla (Horz)
• Drama Quartet – Mindset (Lampshade Media / FMU)
• Max Kochetov Quartet – Altered Feelings (A.MA Records)
• Majamisty Trio – Wind Rose (Mistyland)
• Jovan Milovanović Quartet – Away From You (Shifting Paradigm Records)
• Ivan Radivojević Quartet – In Plain View (A.MA Records)
• Schime & Muzikon – Melange (Sequoia Music)