The Nels Cline Singers – Initiate (Cryptogramophone)

Nels Cline je prošao put od samoukog entuzijaste do titule jednog od najsubverzivnijih gitarista današnjice. Od početka diskografske aktivnosti (1979) negovao je eklektičnog mutanta koji je snažen prolazeći kroz faze sa kvartetima, trijima, sa Blocom, Wilcom, Juliusom Hemphillom, Carlom Bozulich, Thurstonom Mooreom i drugima, da bi svoj dom našao u The Nels Cline Singers. Širina emotivnog i izražajnog spektra, tehnička rafiniranost i lakoća izvedbe, čine da Nels kazuje mnogo i velikom i malom količinom informacija.

I na duplom albumu Initiate ova sofisticirana, jednako promišljena koliko i haotična mešavina, čini da slušalac ne može da se otme utisku da su kompozicije na ivici sunovrata i rastakanja. Zahvaljujući Nelsovom eklekticizmu slušaocu je potrebno dosta strpljenja kako bi ispod fasade novotarija otkrio studije standardnog džez vokabulara. Cline je svoju kakofoniju ukusa pretočio u jedinstveni „stil bez stila“ gde se u skoro svakom trenutku može prizvati neki džez ili rok stvaralac kao referenca. “Odsustvo fokusa“ koje kritičari zameraju Singersima je njihov najjači adut i upravo je „poetika skoka“ ono što spoj promišljenosti i manijakalnosti čini koherentnim.

David Hoff i Scott Amendola su kadri da dokuče Nelsovu zamisao i da u stopu prate diktat njegove muzičke svesti, istovremeno redefinišući sopstvene muzičke identitete. Ovde se ne radi toliko o „sklapanju“ u tradicionalnom smislu reči, koliko o osvajanju zvučnih terena za sebe. Sve ovo daje opravdanje „preteranosti“ Singersa u smislu zbrke idioma koji se u njihovoj muzici pojavljuju (fjužn, fri-džez, nojz rok, elektronika, post-rok, minimalisticki/latino/psihodelični rok…).

Pesme počinju jednostavnom idejom i razvijaju se u mnoštvu smerova na liniji ambijent-džez-buka-rok, koji predstavljaju varijacije na slobodno postavljenu temu. Studijski disk naročito ostavlja utisak skladne celine, uspešno mireći stvaralačku slobodu, džez tehnike i rok modalitete. Floored je numera oivičena Milesovim fankom 70-tih koji danas biva ovaplođen kroz mnogobrojne reinkarnacije (poput Medeski, Martin & Wood) i jedna je od najupečatljivijih numera na čitavom izdanju.

Divining je predivna mešavina neustrašivog i introspektivnog (sa neizbežnim usvajanjem ECM estetike) i istočnjačkih modela. Grow Closer priziva uspomene na Pastoriusa i uspešno dodaje raga elemente i Frisellovo – kako to kritičari nazivaju – amerikana fraziranje. U King Queen Nels beleži neke od svojih najupečatljivijih solo deonica, a Mercy-Procession je marš posvećen preminulom Joeju Zawinulu, koji biva mudro vođen do zastrašujućeg epiloga gitarske buke.

Koncertni disk daleko je siroviji, i sadrži pesme koje se međusobno još više razlikuju po pristupu. Forge je kovačnica zvuka gde gitara ostvaruje fantastičnu komunikaciju sa ostatkom benda. Fly Fly je avangardno poigravanje fjužnom na način na koji se Clusone Trio poigravaju fri-džezom, i ima za cilj ispitivanje izdržljivosti slušaoca. Raze nastavlja gde je prethodna kompozicija stala, dolazeći i do terena metala/roka. U And Now The Queen Carle Bley gitarske fraze asociraju na Pata Methenyja, da bi se „straight“ raspoloženje prenelo i na Blues, Too posvećenom Jimu Hallu, gde se nalaze i obrisi modalnosti i vrućeg latin-roka oslobođenog okova.

Thurston County je omaž Thurstonu Mooreu s prošlogodišnjeg albuma Coward, ovoga puta u odličnom novom ruhu. Sunken Song otkriva opijenost Singersa aktuelnim trenutkom u džezu, uz džez-rok i „loop mode“ kao reference. Disk zatvara Boogie Woogie Waltz Weather Reporta, za koju su angažovana tri člana indi-rok benda Deerhoof. Sama struktura originalne pesme daje dovoljno slobode Singersima da se razmašu, dok plesni karakter daje smisao onim aspektima fjužna koji modernom poštovaocu džeza mogu da se učine klišeiziranim i prevaziđenim.

Konačan sud o ovom albumu sam slušalac mora da donese za sebe. Kako je sam Nels napisao na svom sajtu: „Ovo je najprijemčivija ili najotuđenija ploča Singersa, u zavisnosti od toga ko ste i kakva očekivanja od nje imate“.

Nels Cline – električna i akustična gitara, efekti, glas, megamouth, thingamagoop

Devin Hoff – kontrabas, bas gitara

Scott Amendola – bubnjevi, perkusije, mbira, elektronika

David Witham – električni klavir (CD1#4, 9), orgulje (CD1#10)

Yuka Honda – sintisajzer (CD1#13)

Greg Saunier, Satomi Matsuzaki, John Dieterich – perkusije (CD2#8)