The Tiptons Saxophone Quartet – Strange Flower (Zipa/Spoot Music)

Davne 1988. četiri saksofonistkinje osnovale su bend Phlegm Fatale. Godinu dana kasnije prozvale su se Billy Tipton Memorial Saxophone Quartet – po džez saksofonistkinji/pijanistkinji koja se tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka probijala na sceni predstavljajući se kao muškarac, što će nastaviti da čini do kraja svog života! Bend se gasi 1996. godine, a 2002. vaskrsava pod sadašnjim imenom.

Iz originalne postave danas je tu samo Amy Denio (koju srpska publika najbolje poznaje po čestim gostovanjima s grupom Kultur Shock), a iz prve inkarnacije još i Jessica Lurie. Nakon brojnih personalnih tumbanja i diskografskih izdanja, bend kompletiraju Sue Orfeld, Tina Richerson i Chris Stromquist (Kultur Shock, Slavic Soul Party) na bubnjevima.

Načela kojima se Tiptonsice rukovode su demokratija i eklektičnost. Četiri saksofonistkinje dele kompozitorske ingerencije i solo partiture bezmalo na ravne časti, a u njihovom izrazu se čuje njuorleanski džez, bap, fank, soul, pop, istočnoevropski etno. Povrh svega, dodajmo da članice benda i pevaju – solo i višeglasno. Kompletan ugođaj!

Muziku vode čvrst Stromquistov ritam i autoritativni bariton saksofon Tine Richerson. Nadovezuju se razigrani saksofoni, koji sviraju unisono ili kroz raskošno preplitanje zasebnih partitura, a šlag na tortu stavljaju veoma melodične solo deonice koje više duguju bluzu, fanku i soulu negoli tvrdom bapu – sa emocijom koja karakteriše Mingusove duvačke sekcije.

Otvaranje uz Agoru i rokerski naboj paradigmatično je za dobar deo albuma; slušalac biva navučen pravolinijskom svirkom, a zadržan nizanjem elegantnih i dinamičnih saksofonskih sola. U narednoj La Luce Azzura, na utvrđene postulate se nadovezuje horsko pevanje povrh koga se izdižu vokalize u visokom registru. Der Nister donosi i prve etno momente – ovoga puta kroz melodije, kao lagan uvod u neparne ritmove koji će tu i tamo zaiskriti u nastavku albuma.

Vrhunac čitavog CD-a je Locking Horns – zanosna tema u kojoj se susreću soul i baperski diskurs, a dobijamo i nešto opušteniju interakciju između saksofonske sekcije i bubnjara. I dakako, nekoliko odličnih sola koja kulminiraju dvojako – u kolektivnoj improvizaciji i brzacima Tine Richerson preko diskretne bap-činele I akcenata na dobošu. Inner Pippi pleni vrcavom melodijom s kabare-prizvukom, dok je Shelter Storm narodnjak u kome čujemo Amy Denio i na klarinetu. Na zatvaranju dobijamo naslovnu numeru – vokalnu kompoziciju s tekstom, u kojoj saksofoni tek podržavaju i akcentuju glasove u prvom planu.

The Tiptons Saxophone Quartet je unikatna i zabavna pojava na savremenoj džez sceni, daleko od očiju mejnstrim kritike (članak u martovskom broju Downbeata ipak je neočekivani eksces) i velikih pozornica. No njihov šarm leži upravo u nepretencioznosti, i talentu za lepe harmonije i melodije. Ako tragate za džezom koji će vas opustiti i rasteretiti moždane vijuge, ne gubeći pritom na aranžersko-solističkoj atraktivnosti, Tiptons će biti pravi izbor vas.

Amy Denio – alt saksofon, klarinet, glas

Jessica Lurie – alt I tenor saksofon, glas

Sue Orfeld – tenor saksofon, glas

Tina Richerson – bariton saksofon, glas

Chris Stromquist – bubnjevi