Etno muzika kao integralni deo bića

Jermensko “čudo od deteta” Tigrana Hamasyana imaćemo priliku da na BJF-u čujemo u nešto introvertnijoj varijanti od one kojom je privukao pažnju svetske džez javnosti, svirajući sa prekaljenim džez muzičarima. Prestižnu nagradu na takmičenju Thelonious Monk Jazz Piano competition osvojio je 2006 godine. Energičnu i dinamičnu svirku prvo u triju, a kasnije u kvintetu, 24-godišnji pijanista menja intimnim i isto tako strastvenim solo pristupom, kojim promoviše širom Evrope svoje poslednje izdanje A Fable.

U člancima diljem interneta stoje informacije da je mladi Jermenac ušao u svet džeza sa svega 7 godina; on nam, međutim, odaje da je ovom kompleksnom formom krenuo da se bavi ipak nešto kasnije. Među obimnom kolekcijom muzike u njegovoj kući, gde je njegov otac bio veliki fan klasičnog roka, prve stvari koje su imale dodirnu tačku sa džezom bile su fjužn radovi Herbieja Hancocka i Milesa Davisa iz sedamdesetih.

– Zapravo, kao i većina kolega muzičara, nisam počeo sa džezom nego sa popom, rokom i eventualno nekim formama džez-roka. Moji roditelji su veoma rano primetili moje interesovanje za muziku i poslali me u muzičku školu. Ali sa džezom i generalno muzikom koja uključuje improvizaciju, bilo da je to rok, bluz ili sam džez, nisam počeo pre desete godine.

Prvog formalnog učitelja džeza Tigran je dobio u 11. godini. Bio je to pridošlica iz Amerike Vahag Hayrapetyan. U Jermeniji, kao zemlji bivšeg Sovjetskog bloka, džez nije bio rado viđena muzika. Stoga smo pitali Tigrana kako je izgledalo odrasti u zemlji u kojoj u prethodnih pola veka nije vladala optimalna klima za razvoj muzike kojom se on trenutno bavi.

Kuriozitet je vezan za Roberta Kocharyana, jermenskog predsednika u periodu od 1988-2008, koji je, kao veliki džez fan, za svog mandata dosta uradio na popularizaciji ovog žanra. Tigran ga smatra ga veoma bitnim za popularizaciju džeza u Jermeniji.

– U pravu si, Robert Kocharyan je stvarno veliki ljubitelj džeza. Popularnost džeza je u Jermeniji, po mom mišljenju, veća nego u drugim bivšim sovjetskim državama. Čak i u sovjetsko vreme, Jermenija je imala veliku tradiciju big bendova, s tim što su ti orkestri bili pod patronatom države i kao takvi nisu imali potpunu slobodu delovanja. Priča se da je jermenski big bend bio možda jedan od najboljih u Sovjetskom Savezu. Istorijske okolnosti su, naravno, donele promene, a džez je nastavio da se razvija u Jermeniji s još većim entuzijazmom.

Sa 12 godina, Hamasyan se sa porodicom iz rodnog Gyumria seli za Jerevan, gde počinje naporno izučavanje zaostavštine džez velikana. Brzina kojom je ulazio u komplikovane džez obrasce bila je prosto nepojmljiva, tako da je veoma brzo razvio skoro unikatnu tehniku i način razmišljanja, a nedugo nakon toga su se pojavile i prve autorske teme. Na pitanje ko su pijanisti koje smatra najbitnijim u džez istoriji i koji su najviše ostavili traga u njegovoj svirci, odgovara:

– Art Tatum, Duke Ellington, Thelonious Monk, Bud Powell, Herbie Hancock, Keith Jarrett, svi su oni vrsni majstori klavira, i svi su podjednako ostavili traga u mom sadašnjem izrazu.

Na pitanje ko je najzaslužniji za priliku da svoj talenat pokaže i izvan Jermenije, Tigran odgovara:

– Bio je to (francuski džez pijanista i direktor nekoliko internacionalnih džez festivala, op.a.) Stephane Kochoyan, koji je u Jermeniju došao 2000, da bi svirao na Prvom Internacionalnom Džez Festivalu u Jerevanu sa svojim triom. Godinu dana nakon što me je na istom festivalu čuo, pozvao me je da učestvujem na tri francuska festivala: Festival des 5 Continents u Marselju, Festival de Jazz de Barcelonnette i Jazz a Junas.

Neverovatna preciznost, stepen odvojenosti tj. nezavisnosti ruku i naravno upečatljiva dinamika, samo su neki od elemenata koji na prvo slušanje, bez dublje analize njegove muzike, slušaocu zapadaju za oko. Pitali smo Tigrana koliko truda i vežbe je neophodno bilo uložiti da bi se dosegao takav nivo svirke, i koliko trenutno vežba na svom instrumentu?

– Sve zavisi od momenta i perioda. Dok sam bio mlađi, znao sam da sviram bukvalno po čitav dan, a pauzu sam pravio samo da bih nešto pojeo. U to vreme sam imao mnogo više vremena i prilike da vežbam nego što ga imam sad. Međutim, i danas, a posebno kada nisam na turneji, skoro sve svoje slobodno vreme koristim za vežbu. Samo na taj način mogu da svoju viziju pretočim u stvarnost.

Njegova muzika vrvi od najrazličitijih uticaja, a to se najeksplicitnije može primetiti na njegovom izdanju iz 2009. Red Hail, gde se jasno čuje da je Hamasyan zdušno prigrlio prog-rok uticaje koje nosi još iz ranog detinjsva. Pored toga što nam je odao da su mu bubnjevi drugi instrument, začudili smo se što uticaji dolaze iz žanrova mnogo ekstremnijih nego što se daju osetiti u njegovoj muzici. Bendove koji ga posebno inspirišu jesu švedski death metal progresivci Meshuggah i losanđeleski art metalci Tool, kako zbog svoje energije, tako i zbog čudnih ritmova:

– Trenutno je džez ono što najmanje slušam. Puštam da me inspirišu najrazličitiji pravci: death metal, alternativni rok, indie rock, elektronska muzika, folk muzika sa najrazličitijih meridijana.

Za razliku od nekih svojih kolega koji mikrotonalne varijacije u tretmanu muzike različitih etničkih kultura postižu preštimavajući klavir, Tigran priznaje da takve zahvate ne koristi, a jermensku muziku ne shvata kao uticaj, već kao integralni deo svog bića. Kako navodi, džez posmatra kao najuzvišeniju formu improvizacije, ali vokabular koji se u njemu koristi ne mora da nužno da bude “zapadni”; upravo je to mesto gde njegovi jermenski koreni dolaze do izražaja – vokabular!

Ne voli da priča o onome što je za relativno kratko vreme postigao kao o “velikom uspehu”, a na konstataciju da je po mišljenju novinara našeg sajta njegovo poslednje izdanje A Fable jedan od najboljih klavirskih albuma tekuće godine, srdačno se zahvalio. Takođe nam je otkrio i neke od nadolazećih aktivnosti:

– Trenutno sam jako zauzet koncertnom promocijom albuma A Fable u Kanadi, Americi i Evropi. U Francuskoj očekujem u novembru izlazak jednog EP-a, a za Pariz spremam seriju od tri meni jako posebna koncerta pod nazivom Variation, koji će se odnositi na A Fable, a na njima ću imati nekoliko specijalnih gostiju, među kojima i Magnusa Öströma (E.S.T.) i Magic Malika.

Prošle godine ga je publika u okruženju mogla čuti na Sarajevskom džez festivalu, takođe u solo varijanti. Na pitanje o uticaju balkanske muzike i očekivanju od beogradskog koncerta, odgovara:

– Istočnoevropska muzika me jako zanima, bez obzira što je samo nekolicina mojih pesama pod direktnim uticajem vašeg podneblja. Pri tome bih rekao da je , među njima, najveću ulogu odigrala bugarska folk muzika. Uzbuđenje pred beogradski koncert je veliko, posebno što sam kod vas po prvi put, a od beogradske publike ne očekujem ništa manje, nego da bude sjajna.