Tin Hat – Foreign Legion (Bag Production Records)

U deceniji kada su istočnoevropska egzotika i kabare na velika vrata ušli na mejnstrim rok scenu preko bendova kao što su The Dresden Dolls i naročito Gogol Bordello, a u zemlje Evrope i Latinske Amerike preko Kustinih i Neletovih No Smoking Orchestra, nije zgorega podsetiti se na nešto sofisticiranije zapadnjake koji su tokom prethodnih decenija postavljali temelje aktuelnoj modi.

Nakon što je početkom osamdesetih, na snimanju Kopolinog filma One From The Heart upoznao scenaristkinju i svoju buduću suprugu Kathleen Brennan, kantri/džez/bluz kantautor Tom Waits radikalno menja muzički izraz i okreće se pozorišnom diskursu. Na izmaku sedamdesetih avangardni gitarista Fred Frith uz pomoć starih saradnika, bubnjara Chrisa Cutlera i nemačke pevačice Dagmar Krause, formira maestralan bend na raskršću prog-roka i kvazi-operetske teatralnosti: Art Bears.

Postavu nekada poznatu kao Tin Hat Trio osnovali su pre 13 godina gitarista Mark Orton, violinistkinja Carla Kihlstedt i multiinstrumentalista Rob Burger, ovde zadužen za klavir i harmoniku. Već letimičan pogled na biografije ovih muzičara dobrano rasvetljava njihovu muzičku pozadinu i svetonazore – Kihlstedstova je sarađivala i sa Frithom i sa Waitsom, dok se glavni autor muzike u bendu Mark Orton devedesetih kalio kao tonac u njujorškom Knitting Factoryju, da bi ubrzo u toj ulozi išao i na turneje sa Billom Frisellom, Lurijevim Lounge Lizards i Mike Pattonovim Mr. Bungle.

Burgera su 2004. zamenili harfistkinja Zeena Parkins (još jedna Frithova saradnica) i cenjeni kolaborator muzičara njujorškog dauntauna, klarinetista Ben Goldberg. Aktuelna postava se kompletira kada Parkinsovu smenjuje izvorno trubač, a u ovom kontekstu multiinstrumentalista Ara Anderson, koji je učestvovao u snimanju (gle čuda) Waitsovih albuma Alice i Blood Money (2002), i trodelnog Orphans: Brawlers, Bawlers & Bastards (2006).

Foreign Legion je skup snimaka sa koncerata na Majorci i u kalifornijskom gradu Berkli (koji ne treba mešati sa čuvenim bostonskim džez koledžom), na kojima bend predstavlja repertoar iz čitave karijere, te se može smatrati i svojevrsnom kompilacijom i vodičem kroz stvaralaštvo Tin Hata. Na CD-u se nalazi 15 pesama koje su retko kad duže od pet minuta, lenjo se klackajući na Ortonovim gitarskim akordima i ritmovima, i uz specijalno gostovanje perkusioniste Matthiasa Bossija na par komada.

Već od prvih taktova biva jasno da ovaj bend ne puca na slušaoca napadnom etno egzotikom ili ekspresivnom teatralnošću, već svoju muziku gradi na lepim melodijama i suptilnoj međuigri muzičara iz koje se, od pesme do pesme, gradacijski uzdižu sola različitih aktera.

Lako ćemo povući paralelu sa radovima Toma Waitsa (poslušati Skyscraper i karakteristične silazno-uzlazne melodijske kaskade, ili mračni valcer Slip) i instrumentalnim ekskurzijama poput saundtreka za Jarmuschev film Night On Earth. Ne bismo pogrešili ni poredeći Tin Hat sa Dave Douglasovom etno-džez postavom s kraja prošle dekade (na albumima Charms Of The Night Sky i A Thousand Evenings), u kojoj su participirali violinista Mark Feldman, harmonikaš Guy Klucevsek i basista Greg Cohen. Međutim, spajajući različite muzičke tradicije, Tin Hat naposletku uspeva da razvije i dovoljno osoben izraz, tako da sve ove smernice treba uzeti uslovno i sa dozom rezerve.

Ortonove gitarske pratnje na prvi pogled deluju monotono, ali samo ako ih istrgnemo iz konteksta i ostatka zvučne slike, u kojoj umilni akustični akordi i razlaganja zvuče poput stožera koji drži čitav bend na okupu i diskretno usmerava intenzitet i tempo numera. Zato nas ostali muzičari izdašno i na ravne časti nagrađuju lepršavim solima. U tom poduzeću će možda i najatraktivniji biti Ben Goldberg, naročito kada pređe s osnovnog instrumenta na duboki i perkusivni kontra-alt klarinet (u Big Top, Company, ili pesmi koja se nekad zvala Ana Kournikova a danas – Ana Ivanovic!).

Praveći elegantan balans između napisanih tema i improvizacija Orton, Kihlstedt i družina se predstavljaju ne samo kao (veoma uspešni) nastavljači etno-kabaretskih tendencija u popularnoj muzici, već i kao respektabilan džez bend koji ume da poentira na umeću svojih instrumentalista. Nije lako napraviti muziku koja je tako pitka i lagana za slušanje, a u isto vreme muzički izazovna, na momente čak i virtuozna. A Tin Hat su majstori tog zanata.

Mark Orton – gitara, dobro

Carla Kihlstedt – violina, truba-violina

Ben Goldberg – kontra-alt klarinet, klarinet

Ara Anderson – truba, klavir, glokenšpil, perkusije, orgulje (pump)

Matthias Bossi – perkusije (4,9)