Tom Harrell – Roman Nights (High Note)

Nije svakodnevna pojava da jedan mejnstrim džez muzičar bude prihvaćen i cenjen u tako širokom muzičkom spektru, od fri-džez formi do bljutavih varijanti instrumentalnog popa. Ime Toma Harrella na omotu diska u 99 posto slučajeva garantuje veliki kvalitet. Izuzetan trubač i kompozitor, sa nezavidnom životnom sudbinom, u džez krugovima odavno ima kultni status.

Harrell je poznat po svojim melodijama koje istovremeno očaravaju i inspirišu. Šizofrenija od koje ovaj jedinstveni muzičar pati i lekovi koje je primoran da uzima ne bi li ovu bolest koliko-toliko obuzdao, sigurno su na neki tužan način i izuzetna inspiracija. Kako drugačije opisati prelepo-uznemirujuće i intrigantne melodije Harrellove flighorne u kompozicijama Roman Nights i Harvest Song? Uostalom, upravo je Harrell bio začin bez koga album Share Baptistea Trotignona sigurno ne bi bio ni blizu jednog od najboljih prošlogodišnjih mejnstrim džez izdanja.

Retko kreativan i vitalan bend kojim Harrell raspolaže, u nepromenjenom sastavu svira zajedno već na trećoj ploči zaredom. A između Light On (2007), Prana Dance (2009) i najmlađeg Roman Nights, zaista je teško odlučiti koji je najbolji. Jedino je sigurno da bend iz albuma u album zvuči sve ubedljivije. O pijanisti Dennyju Grissettu se nakon ubedljivih saradnji sa Harrellom i Jeremyjem Peltom poslednjih godina jako dosta priča, dok je tenor saksofonista Wayne Escoffery mesto pod džez suncem obezbedio (pored nebrojenih saradnji) i svojim solidnim solo radovima. Širem auditorijumu manje poznati basista Ugonna Okegwo i bubnjar Johnathan Blake na Roman Nights mnogo veći prostor nego na prethodne dve ploče znalački iskorišćavaju, ipak se stavljajući pre svega u funkciju benda.

Harrell i Escoffery su, može se slobodno reći, suprotnosti koje se privlače, i to je jasno od prve kompozicije Storm Approaching. Sukob meke i tople Harrellove trube i mišićavog i nemilosrdnog Escofferyjevog tenora dostiže tačku usijanja u numeri Agua, koja u brzom tempu prosto pršti od entuzijazma i poletnosti. Danny Grissett je sjajan na klaviru, ali je njegova svirka na Fender Rhodesu ništa manje od impresivne. A sve to iz drugog plana, praveći po potrebi eterične ili nemirne podloge duvačkoj liniji. Obsession i Bird In Flight su školski primer tretmana ovog instrumenta u džez okruženju.

Muzika na Roman Nights je ujednačeno dobra i predstavlja Harrellov unikatan doprinos savremenoj džez sceni, pri čemu se ovaj trubač i flighornista nikako ne odriče korena koji su definisali ono danas nazivamo modernim. Posle još jedne odlične ploče, stiče se utisak da bi Harrell morao dobro da se potrudi da bi omanuo.

Tom Harrell – truba, flighorna

Wayne Escoffery – tenor saksofon

Danny Grissett – klavir, Fender Rhodes

Ugonna Okegwo – bas

Johnathan Blake – bubnjevi