Tom Rainey: Obbligato (Intakt)

Godinama je bubnjar Tom Rainey, veteran njujorške downtown scene, bio potpuno zadovoljan slobodom i kreativnošću koje je nalazio svirajući na albumima i koncertima drugih muzičara. U većini slučajeva to su bili njegovi dobrih prijatelji – pomenimo samo Kennyja Wernera, Tima Bernea, Simona Nabatova i Tonyja Malabyja. Ne znamo da li se Rainey, ipak, u jednom momentu uplašio da će mu ovim ritmom liderska diskografija ostati prazna; tek 2010. objavljuje prvo izdanje pod firmom Tom Rainey Trio za Clean Feed. Sa istom postavkom (Mary Halvorson i Ingrid Laubrock) dve godine kasnije snimio je i drugo ostvarenje, ovog puta za švajcarsku etiketu Intakt, kojoj je ostao veran i aktuelnim izdanjem “Obbligato”.

Kuriozitet pomenutog diska leži u njegovom sadržaju – izboru netipičnom za muzičara Raineyjevog profila. No, to što je za album izabrano devet više ili manje poznatih džez standarda ne znači previše, jer je svaki od njih iskorišćen isključivo kao temelj za intrigantne melodijske, harmonske i naravno ritmičke eksperimente. Ekipa Raineyjevih saradnika je ovde mešovite starosti i iskustva – stariju srednju generaciju zastupaju trubač Ralph Alessi i basista Drew Gress, dok čast mlade kreativnosti brane supertalentovane pijanistkinja Kris Davis i saksofonistkinja Ingrid Laubrock.

Album počinje poletno preko “Just in Time” (čijom se reprizom i završava). Međutim, uz verziju “Secret Love”, to je i jedini uptempo izliv na celoj ploči, jer ostatak materijala čine uglavnom iznijansirana tumačenja sadržaja Američke pesmarice u sporijem i srednjem tempu. Koliko će ljubitelji Brubeckove ili Miles Davisove verzije, izvorno elegantne “In Your Own Sweet Way”, uživati u reharmonizovanom i melodijski pomerenom viđenju Raineyjevog kvinteta, otvoreno je pitanje. Ovakav melodijski tretman, međutim, otvara i drugu temu – da li je naziv samog albuma svojevrsna ironija na ono što možemo čuti od strane solista na njemu?

Pričati o tome da neki od muzičara u nekom momentu svira diskretnu prateću liniju ispod glavne melodije, ovde deluje u najmanju ruku zbunjujuće. Isprepletane melodije se ovde mogu, ako bi se na tome insistiralo, možda posmatrati kao jedan multipli obligato, gde se solisti, u naletima kolektivne improvizacije, zapravo međusobno dopunjavaju linijama podjednake važnosti.

“Long Ago and Far Away” Jeroma Kerna počinje interakcijom starih znanaca Raineyja i Gressa, kojima se delikatno pridružuje Davisova, da bi duvačka linija dala finalni pečat. Naredna “Reflections” ukazuje na izuzetnu kreativnost dveju dama u bendu, koje sa mnogo umešnosti autentično dočaravaju originalnu vibru svojih uzora kao što su Monk i Steve Lacy. “Prelude to a Kiss” i “Yesterdays” su dva najpoznatija i verovatno najsviranija standarda na ovoj listi, što ovaj kvintet nije sprečilo da ih razgrade skoro do neprepoznatljivosti.

Svaka Raineyjeva inicijativa da preuzme lidersku ulogu se, iako do sada u skromnom obimu, pokazala kao interesantna. Okupiti neke od top improvizatora moderne scene i prodrmati konvencije američke klasične kulture svakako je događaj, makar u uskim krugovima, vredan publiciteta.

Spisak numera: Just in Time; In Your Own Sweet Way; Long Ago and Far Away; Reflections; Secret Love; Prelude to a Kiss; Yesterdays; If I Should Lose You; You Don’t Know What Love Is; Just in Time Again.

Muzičari: Ralph Alessi – truba; Ingrid Laubrock – sopran i tenor saksofon; Kris Davis – klavir; Drew Gress – bas; Tom Rainey – bubnjevi.