Tri najveća džez imena u poslednjih sto godina samoće?

Umro je Markes, a makondski kišni dani kao da su se preselili u Srbiju. Imaginarno građanstvo se i bez vanrednih parlamentarnih izbora ujedinilo ispod najprodavanijeg svetskog brenda: kineskih kišobrana. Jedini razdor u skladnom ovdašnjem ljudskom svemiru se dešava u dane koji obiluju slobodnim vremenom sa kojim bi nešto trebalo i učiniti.

Vojska amrela se sklapa i povlači, bilo u letargične strelce ili u pešadijske odrede za uništavanje kućnih i beskućnih patina. Najmalobrojniji rodovi lenjivaca posustaju i sklanjaju se u zabarikadirane prostore.

Gurajući se laktovima da me rad ne prigrli, ulazim u svet svojih prašnjavih knjiga, razmišljajući da li će iko ikad napisati Pukovniku, jer njemu nema ko da piše. I da li se pukovnik u Sećanjima na svoje tužne kurve  i sam katkad rastuži. Okrećem se i kirjanjevski posvećujum nosačima zvuka, onim po podu i onim na policama, vešto izbegavajući da ne oskrnavim trapavim prstima zastor.

Praznik je. Svoj, u znoju izvojevan, neradnički dan odvajam od svih društvenih zala i nazivam ga sebičnim. U taj dan ne heklam, ne kuvam i ne otvaram nikome vrata. U taj dan slušam novi CD Jurija Kejna i ćutim.

Uveče bolna leđa od ležanja, ali uši pune pijanističkih vratolomija. Mirnu sreću prekida zvonjava telefona…

(I više nego potpuni) transkript razgovora:

KG: Nešto proveravam. Brzo izdeklamuj tri najveća džez imena!

SM: Lester Jang, Bili Holidej i Čarli Parker.

KG: To nisu najveći, Parker jeste, hajde ispočetka!

SM: Djuk Elington, Čarli Parker i Džon Koltrejn.

KG: Elington je bio najveći kompozitor, ali ne i najveće džez ime. Koltrejn je bio Če Gevara džeza, ali ne i jedan od trojice, uozbilji se!

SM: Luj Armstrong, Čarli Parker i Telonijus Monk!

KG: Nije Monk, ne lupetaj, nego…

SM: Slušaj ti, Armstrong je najveći džez promoter. Čarli Parker jeste stvorio bibap, ali on bi nastao i bez njega, Lester Jang je već bio na 70% do bapa. A uzgred, Čarli je hteo da bude Lester (zloba; prim.a.)

KG: Nije Parker zbog same pojave bapa veliki, nego sve što je stvorio se i danas prosvirava, dosvirava, nadgrađuje i živi.

SM: Ovaj test/pitanje „ko su najveći“ sam iz prvog puta položila kod Mileta Pavlovića, jednog od tri naših veličanstvenih trubača, a sada sam neznalica?

KG: Nisi, ali i jesi jer razmišljaš pogrešno. Jeste Armstrong, jeste Parker, a treći je Majls Dejvis. Da nije stvorio fuziju, gro današnje muzike ne bi bila odsvirana! E, o ta tri imena ću pisati.

SM: Piši o kome hoćes, jer ne postoji univerzalni merač da tvoja tri imena budu aksiom. Uostalom, ako ćemo o svetom trojstvu, čine ga:

1. Džango Renart, posebno ostrvo,

2. Džez muzika,

3. Telonijus Monk, poseban svemir.

Svoje naredne slobodne dane provedoh u naporu da osmislim  svoje pitanje kao indirektan i bolniji udarac za gospodina KG-a – ako ikad više bude pozvao u nevreme. Četvrtog dana izađoh poput Generala iz svog lavirinta i uzviknuh: Ko su tri najveća imena u srpskom džezu i zašto? E, to još niko nije rekao, napisao, saoštio. Da sad čujem pametnjakovića – zna li ovu trojicu veličanstvenih! A ja ću u inat KG-u transkriptovati naš razgovor, pa da vidimo ko će o kome koliko i šta napisati!