Vijay Iyer se, u svojoj kolumni, osvrće na emocionalni učinak Monkove muzike, ali i na skrivene adute i uobičajene zablude o sviranju ovog džez velikana.
“Monk je bio arhitekta osećanja. Njegove melodije su glatke, udobne male sobe, koje zagrevaju srce neobičnim uglovima i svetlim bojama. Na neki način, tačno je znao kako da učini da se osećate bolje. Da naglasim još jednom – tačno – kao da se radi o medicini, ishrani, masaži, ili feng šuiu”, kaže o svom uzoru Vijay Iyer, i dodaje: “Mnogi se drže lažne i bezobzirne slike o Monku kao neškolovanom, neispoliranom, intuitivnom geniju. Ali pažljivijim pogledom na njegovu muziku otkrivaju se rezultati decenija smislenih eksperimenata, pronalazaka i pročišćavanja izraza”.
Kompletan tekst možete pročitati ovde.