By 
Vijay Iyer je nedavno snimio svoj prvi album za ECM u njujorškom Avatar studiju, sa producentom Manfredom Eicherom. Dok je Iyer najpre prepoznatljiv po svom svežem pristupu džezu, ECM je je predložio saradnju zasnovanu na širem spektru njegovog rada, koji će staviti u fokus njegove kompozicije i multimedijalna dela, kao i improvizaciju.
Prvi album “Mutations” će biti objavljen 28. februara 2014. u Evropi i 4. marta u SAD. Na ovim snimcima se nalaze komadi za solo klavir kao i “Mutations I-X”, svita u deset stavova za gudački kvartet, klavir i laptop. Muzičari koji će svirati sa Iyerom su Miranda Cuckson i Michi Wiancko na violini, Kyle Armbrust (viola) i Kivie Cahn-Lipman (čelo).
Iyer je ranije snimao za ECM na albumu Roscoea Mitchela “Far Side” (2007), gde je svirao s još jednim pijanistom – Craigom Tabornom. Iyer/Taborn duet je među budućim izdavačkim planovima, dok će ECM snimati i sledeće albume Vijay Iyer Trija, kao i Iyerove kompozicije za velike i male instrumentalne sastave.
Vijay Iyer o novoj saradnji kaže: “Slušao sam ECM albume još otkako sam bio tinejdžer – Roscoe Mitchell, The Art Ensemble, Wadada Leo Smith, Don Cherry, L. Shankar, Keith Jarrett, Paul Bley, Dave Hollandove grupe, i mnoge druge značajne figure koje su stvarale kreativnu muziku u poslednje četiri decenije. Poslednjih godina sam pažljivo pratio izdanja savremene klasične i kamerne muzike, i projekte mojih kolega. Uzbudljivo je pridružiti se izdavaču ECM-ovog ranga, naročito jer ću imati šansu da predstavim aspekte mog stvaralaštva koje većina slušalaca još nije čula.”
By 
Drago mi je da ste postavili i ovaj video. Odmah mi je palo napamet kako je tako ocigledno da se karakter licnosti odslikava u njegovoj muzici i obrnuto.
Strepnja mi je veća nego nada 🙁
Kako vidimo iz ovog promo-saopštenja, Iyer je svojevremeno bio zagrejan za “stari ECM”, a u novije vreme ga zanima samo New Series edicija. Dakle, sa džezerske strane, tu je jasno da nema nikakvih dodirnih tačaka, pa je zaista pitanje kako albumi trija mogu da zvuče pod Eicherovom autokratskom producentskom palicom.
A ovi “projekti” su opet potpuna nepoznanica, lično ne mogu da zamislim da album s gudačima izađe na dobro. Mutations s numerama od I do X, to mi zvuči kao idejno kloniranje Jarretta za nove generacije. Jedino mi ovaj Iyer/Taborn duet zvuči kao smislen nastavak onog što rade obojica.
U skladu s Iyerovom renesansom personom, čudi me da ga nije vrbovao Winter.