Vijay Iyer Trio: Accelerando (ACT/One-HiFi)

Pored toga što je jedan od najinovativnijih džez muzičara današnjice, američki pijanista Vijay Iyer elokventan je i veoma ozbiljan intelektualac sklon racionalizaciji vlastitog dela. To ne znači da je njegova muzika suvoparna i proračunata do tančina, već da Vijay ume veoma jasno i slikovito da objasni ideje koje se kriju iza melodija i ritmova. Citat iz podnaslova otvara buklet CD-a i nagoveštava „telesni“ karakter muzike na albumu „Accelerando“, izraženu okrenutost ritmu i interakciji ravnopravnih članova trija.

Još na hvaljenom „Historicity“ (2009), bio je fascinantan stepen razumevanja i timskog rada trojice muzičara (Stephan Crump – bas, Marcus Gilmore – bubnjevi). Nakon tri godine i pregršt koncerata, interakcija je podignuta na još viši nivo i postaje dominantno stilsko obeležje novog albuma. Ovde je zgodno da se opet pozovemo na Iyerove reči: opisujući muziku na „Accelerandu“ pijanista koristi izraz „non-soloistic improvisation“ i pojašnjava kako muzičari naizmenično preuzimaju lidersku ulogu u bendu.

Kada jedan „završi svoje“ drugi odmah uleće i izbija u prvi plan; no ove promene se ne odigravaju po baperskom principu „ravnomerke“ već na mikroplanu, bez predvidivog i jasno utvrđenog redosleda. Improvizacija se ne svodi na ređanje solo deonica, već počiva na maštovitom postavljanju raznovrsnih odnosa instrumenata, čestim promenama tempa i kontrapunktu.

Primera ima do mile volje. Naizged paradoksalno, najviše uzbuđenja sleduje kada Vijay „najmanje svira“, tj. kada svira mali broj tonova po jedinici vremena. Paradigmatska je tematski ležerna „The Star of a Story“, u kojoj negde na sredini Vijay vrti svega tri-četiri tona dok oko njega „obigravaju“ Crump i Gilmore.  Sličan princip čujemo i u „Human Nature“ gde se ritam sekcija (opet u razradi pitke i jednostavne teme) nadovezuje na nekoliko odsečnih klavirskih akorada. Varijacije tempa kao vrhunski specijalitet čujemo u nekoliko numera, a dovedene su do ekstrema u naslovnoj „Accelerando“, koja se sve vreme kreće napred-nazad.

Dok je Iyer već etablirani majstor izlomljenih fraza, akorada i ciklične razrade/nadogradnje tema, a Gilmore pogonsko gorivo benda, Crump je otkrovenje albuma i ovom prilikom možda i najzanimljiviji instrumentalista – makar po ukusu pisca ovih redova. Često poseže za gudalom i u tim momentima je fascinantan; na pr. u obradi Henry Threadgillove „Little Size Pocket Demons“ dovoljno je par njegovih oštrih poteza da čitava tema postane napeta do usijanja. Drugde nemilice napada žice prstima (na pr. u „Human Nature“) i zasipa nas slapovima tonova, najčešće kada Iyer i Gilmore započnu ritmičke egzibicije.

Nije nam ni Iyer ostao dužan. U „Wildflower“ svoje umeće demonstrira kroz labavu pseudo-bapersku matricu, podsećajući istovremeno i na Monka i na Cecila Taylora; u „Accelerando“ ili „Actions Speak“ raspaljuje furiozne tematske pasaže, a „The Village of the Virgins“ je durska tema nalik Milesovoj „Mademoiselle Mabry“ (sa „Filles de Kilimanjaro“) koja donosi raskošnu akordsku razradu i dinamičan odnos leve i desne Iyerove ruke.

Albumu „Accelerando“ teško je naći mane, a lako darivati pohvale. Ne samo da je ovde sve „kako treba“, već  i više od toga – Vijay Iyer napreduje iz godine u godinu donoseći nešto novo vlastitom izrazu, ali i džezu u celini. A nama eto ozbiljnog kandidata za album godine.

Spisak numera: Bode; Optimism; The Star of a Story; Human Nature (Trio Extension); Wildflower; Mmmhmm; Little Pocket Size Demons; Lude; Accelerando; Actions Speak; The Village of the Virgins.

Muzičari: Vijay Iyer – klavir; Stephan Crump – kontrabas; Marcus Gilmore – bubnjevi