Vijay Iyer Trio – Historicity (ACT)

Ni petnaestak godina nakon pojavljivanja na sceni Vijay Iyer, njujorški pijanista indijskih korena, ne prestaje da impresionira unikatnošću izraza. Njegova muzika je čvrsto usidrena u gruvu i taktu, istovremeno ritmički kompleksna, krajne interaktivna, prožeta tečnom improvizacijom, duhovito aranžirana, a istovremeno emotivno vezujuća.

Historicity je njegov prvi album za nemačku etiketu ACT, a zatiče ga u standardnom okruženju bubnjara Marcus Gilmora i basiste Stephan Crumpa, ali bez saksofoniste Rudresha Mahanthappe, čestog saradnika i muzičara sličnih etničkih korena.

Na albumu se nalazi šest obrada i četiri originalna komada, od kojih je dva Iyer već snimao ranije, dok su dve kompozicije potpuno nove. I pored konstantnosti čitavog materijala, srce albuma su ipak obrade. Iyer se odlučuje za šarolik spektar žanrova, tako da je pokrivena teritorija od soula (Mystic Brew Ronnie Fostera), hip-hopa (Galang pevačice M.I.A.), preko popa (Big Brother Stevie Wondera), sve do avangarde (Julius Hemphillov Dogon A.D.).

Činjenica da je Iyer, pre nego što se profesionalno opredelio za poziv muzičara, studirao fiziku i matematiku, ne može se prenebregnuti ni na ovom izdanju. On i dalje stremi matematičkoj eleganciji, koja u kombinaciji sa energijom i slobodom koja spontano dolazi do izražaja pri muziciranju ovog trija, opet pogađa pravo u metu.

U priču pod naslovom Historicity, koja se u osnovi bavi korenima muzike, Iyer nas uvodi naslovnom numerom – slobodan i snažan dijalog Iyera i Gilmora, gde Crump na krajnje neobičan način, iščašenim kontrapunktom, kao lepkom drži sve elemente na okupu. Veoma interesantno je viđenje prvog hita Britanke M.I.A. Galang (s adekvatnim podnaslovom The Riot Version), gde akustični trio odlično zamenjuje sintisajzere i ritam mašine, a sam Marcus Gilmore svira čvršće i preciznije od svih kompjutera na originalu.

Iyerov stil se uvek značajno razlikovao od pristupa prerano preminulog Esbjörn Svenssona ili Brad Mehldaua, sa kojima je zbog inovativnog pristupa često dovođen u vezu. Njegova izvedba je, naime, uvek gusto nabijena idejama koje neprekidno izviru, a samim tim muzika nije previše podložna korišćenju tišine i pauza kao sastavnog dela improvizacije i same kompozicije. Na autorskoj Helix lopta se pomalo spušta. Iyer zvuči na trenutke čak i “evropski”, da bi se, kako se stvar primiče primiče kraju, vratio na “domaći teren”, dočaravajući muzikom atmosferu nadolazeće katastrofe.

Sve što Iyer radi, bilo da je reč o samoj svirci ili kompoziciji, po njegovom sopstvenom priznanju ne bi bilo zamislivo bez uticaja Thelonious Monka, a Andrew Hill je još jedna neizbežna karika kada se posmatra Iyerov muzički razvoj. To dokazuje i viđenje upravo Hillove Smoke Stack, koje daje relativno jasnu sliku o njegovim uzorima i uticajima.

Wonderov klasik Big Brother iz 1972, doveden skoro do neprepoznatljivosti, obojen je mračnim opominjujućim tonovima Crumpovog gudalom odsviranog basa. Julius Hemphill je, pišući kompoziciju Dogon A.D, na dramatičan i misteriozan način pokušao da predstavi tradiciju  zapadnoafričkog  plemena Dogona; interpretacija na ovom albumu dobija skoro predapokaliptičnu notu, i predstavlja interakciju unutar trija u najboljem svetlu. Mystic Brew otvoreno daje do znanja da Iyer dolazi iz M-Base miljea (Steve Coleman je bio njegov prvi poslodavac). Zasnovana na stabilnom gruvu, kompozicija je istovremeno kompleksno struktuirana i krajnje slobodna.

Ako se prenebegne doza pretencioznosti koja leži u blago akademskom stavu (a odnosi se najviše na prilično opsežan Iyerov tekst u bukletu CD-a, koji sa filozofskog stanovišta primećuje ipak prostu i evidentnu stvar – da smo svi deo toka istorije), Historicity predstavlja Iyerovo verovatno najprofilisanije izdanje. Iako njegov možda najprijemčiviji materijal do sada, album zahteva višekratno preslušavanje ne bi li se samo zagrebala njegova višeslojnost i otkrile nove dimenzije muzike koje ovaj krajnje originalni trio isporučuje.

Vijay Iyer – klavir

Stephan Crump – kontrabas

Marcus Gilmore – bubnjevi