Zdenko Ivanušić Quartet – Free Fall (Zivaldo Records)

Ne tako davno na stranicama ovog portala jadikovao sam kako srpski džez muzičari mahom nemaju previše smisla za marketing i samopromociju. Da me neko pita kako ja to zamišljam adekvatnu i profesionalnu prezentaciju džez umetnika, uputio bih ga na hrvatskog saksofonistu Zdenka Ivanušića. Izuzetno pregledan i moderan sajt, vlastita izdavačka kuća, distribucija albuma i u fizičkom i u digitalnom formatu te na stranom tržištu, sve su to materijalni dokazi ambiciozne i pažljivo vođene karijere.

Naravno, ništa ne dolazi samo od sebe, pa i ovi tehnički detalji samo prate muzički put i sazrevanje Zdenka Ivanušića. Otkako je osnovao Zivaldo Records, izdao je četiri albuma – dva u (za ovo podneblje) neobičnoj postavci četiri saksofona, Donna Lee Saxophone Quartetom, i dva sa „tradicionalnim“ Zdenko Ivanušić Quartetom: Lost In HTML i aktuelno izdanje Free Fall.

Muziku na ovom albumu bismo najlakše opisali dvema rečima – moderni mejnstrim. U praksi, to bi značilo da Ivanušić (autor svih kompozicija) pribegava oprobanim harmonskim i melodijskim obrascima, na krilima post-bap ritam sekcije koja neretko odlazi u poletni fank i gruv. U svakom trenutku se oseća veliko samopouzdanje s kojim svira čitava četvorka, koju uz bendlidera čine električni gitarista Elvis Penava, bas gitarista Zvonimir Bučević Buč i bubnjar Borna Šercar.

Same kompozicije su dosta šarolike i raznolikog emotivnog naboja, pa tako uvodna bluzerska Some Blue ili fanki nastrojena Marching Roots zvuče kao da se bend ležerno razigrava na probi, bez preteranih pretenzija. Još jedan fank Maestro M unosi dinamiku, ali prava stvar sledi u središnjem delu albuma, gde su smeštene kompozicije u kojima se Ivanušić prikazuje kao razigran instrumentalista, čija sola ne plene samo tehnikom, već i produhovljenošću i emocijom. Veoma tečno fraziranje, ispresecano kratkim izletima u režeći falset, Ivanušićev je trejdmark. U vrhuncima albuma poput dinamičnih Mellow, Bizznezz ili Free Fall (u dve verzije – slobodnoj i „slobodnijoj“), u punoj snazi će se iskazati i gitarista Penava, koji – poput svog bendlidera – pronalazi dobru razmeru između ekonomičnosti i virtuoznosti u svojim solima.

Vredno pomena je i tek sporadično prisustvo etno motiva na ploči, tako uobičajenih za džezere s balkanskih prostora. Naravno, ovaj podatak sam po sebi ništa ne govori o kvalitetu albuma, ali ukazuje na zdravu ambiciju autora da se okuša na terenu gde nema „startnu prednost“ koju donosi poznavanje lokalnog melosa. Tako, recimo, u Four To Go samo osnovna tema na trenutak zamiriše na Balkan, ali ubrzo ustupa mesto punokrvnim džez solima, dok Samba FAQ ukazuje da je Ivanušić autor koji na ravne časti baštini etničku tradiciju s raznih krajeva sveta.

Ovakav pristup zagrebačkog saksofonistu ostavlja na vetrometini, gde će mu konkurencija biti na stotine i hiljade svetskih muzičara koji sviraju pravoverni moderni džez. Ipak, stiče se utisak da je Zdenko Ivanušić svestan svoje pozicije, ali i dovoljno potkovan, spreman i smeo da se uhvati u koštac sa izazovima surovog džez tržišta. Free Fall donosi finu kombinaciju tradicionalnog i modernog, odmerenog i virtuoznog, omaža velikanima i autorske vizije. Kao takav, predstavlja prijatno osveženje na regionalnoj džez sceni, a sudeći po dobrim kritikama s one strane Atlantika, ni inostrani uspeh nije predaleko.

Zdenko Ivanušić – alt saksofon

Elvis Penava – gitara

Zvonimir Bučević – bas gitara

Borna Šercar – bubnjevi