Zerkman Big Bang – S/T (Slušaj najglasnije!/Silos)

Ako se bavite džezom u Srbiji i voleli biste da imate bend koji ne svira ni standarde ni lokalne etničke varijacije, ne samo da ćete teško izdati album, nego je i mala verovatnoća da ćete naći saradnike za takav poduhvat. Da je takva klima vladala i u „zlatnim osamdesetim“ jugoslovenske muzičke scene, najbolje se da videti na primeru trubača Zorana Erkmana, auditorijumu poznatijeg pod umetničkim pseudonimom Zerkman. Ovaj je instrumentalista početkom mitske dekade muzičku karijeru gradio u žanrovskom mejnstrimu (između ostalog, i u tadašnjoj inkarnaciji Big Benda RTS-a), da bi se 1984. godine, nakon neuspelih pokušaja da napravi sopstveni ansambl koji bi svirao malo slobodniju muziku, obreo u kultnom rokenrol sastavu Disciplina Kičme.

Krizne devedesete provodi u Amsterdamu, te svirajući u postavi Bukvar Bukvar, a na domaćoj sceni u poslednjoj dekadi biva najzapaženiji kroz saradnju s još jednim renomiranim rok bendom – Kandom, Kodžom i Nebojšom. Godine 2005. osniva trio Zerkman Big Bang, u kome mu društvo prave upravo muzičari iz KKN-a: basista Branislav Dragović i bubnjar Vladan Rajović. Činilo se da je upravo ovaj sastav, uz pomoć pridošlice Nebojše Adamovića na perkusijama i sempleru, trebalo da ostvari Zerkmanove davnašnje ambicije o nekonvencionalnom instrumentalnom sastavu.

Period od par godina zatišja prekida se prošle godine, najavama prvog studijskog izdanja. Državni izdavač PGP RTS, nakon smene direktora, odustaje od prethodno najavljenog objavljivanja albuma ocenivši da je projekat nekomercijalan, da bi se se ove godine prvenac Big Banga paralelno pojavio na dve etikete – Slušaj najglasnije! Zdenka Franjića i Popboksovoj sveže osnovanoj internet ediciji Silos, koja svoja izdanja nudi za besplatan download.

„Možda zvuči prepotentno, ali ja sam siguran da ako sutra sa Big Bangom odem u Njujork, da će to da prođe“, govorio je Zoran Erkman pre četiri godine. Da, zvuči prepotentno, i upravo su me ove reči podstakle da odem na jedan od njihovih tadašnjih nastupa. Međutim, umesto smele žanrovske papazjanije na njujorški način, Zerkmanov sastav je ponudio ravan i nedorečen sešn, vođen monotonom ritam sekcijom i bendliderom koji ne uspeva ili ne želi da povuče bend „preko granice“. Na nastupu u klubu Muf početkom ove godine prvi put ih gledam u postavi sa saksofonistom Čikom, koji bez sumnje unosi svežinu u bend, ali utisak o neubedljivoj ritam sekciji i odveć rezervisanom lideru i dalje ostaje.

Debitantski album ne donosi mnogo toga novog u muzičkom smislu. I dalje je to fuzija džeza, roka, fanka i modernih ritmova, gde povrh repetitivne ritam sekcije Zerkman nabacuje kratke i atraktivne trubačke fraze, često provučene kroz različite efekte. Ipak, čini se da bend bolje funkcioniše u studiju nego na koncertnoj bini. Takvom utisku sigurno su kumovali i poslovično loši tonci i razglasi po beogradskim klubovima, ali i uspešan producentski rad nekadašnjeg Zerkmanovog šefa iz Discipline – Dušana Kojića Koje. Čak je i ovo malo iznenađenje, ako se prisetimo kako je Koja pre nekoliko godina, u ulozi producenta, poprilično zauzdao živu energiju frenetičnog instrumentalnog fank-rok-pank trojca Popečitelji na njihovom debitantskom albumu. No ovde je posredi bio suprotan proces – trebalo je „ravnoj“ muzici unesti živost i dinamiku.

Bas gitara sada zvuči veoma bistro, živopisno i lepršavo, vodeći slušaoca od početka do kraja albuma više negoli set bubnjeva. U stopu ga prati i perkusionista Adam, čiji je instrument poput diskretnog, ali veoma dragocenog začina bez koga se ne može. Prava je šteta što je album snimljen pre priključenja saksofoniste, koji bi doneo preko potrebnu dinamiku duvačkim deonicama. Zerkman je odličan trubač, tu nema spora – kada svira „otvoreno“ njegov ton je veoma iznijansiran i sofisticiran, a prigušivače i efekte koristi umešno i s merom. Međutim, utisak je da više igra na iskustvo nego na inspiraciju, ograničavajući kreativne domete ploče.

Album će verovatno imati mnogo više poklonika među rokerima nego među ljubiteljima klasične džez svirke, a na osnovu Zerkmanovih prethodnih radova i materijala sa ovog CD-a možemo pretpostaviti da je upravo to publika kojoj se bend obraća, i koju ne želi da „preoptereti“ dugačkim ili malo kompleksnijim solima. Vratimo li se na prethodno pomenutu konstataciju kako bi Big Bang imao prođu u Njujorku, nakon preslušavanja albuma možemo se makar delimično složiti – ovde prisutni miks stilova zaista je teško je strpati u jednu žanrovsku fioku, i ne može se osporiti da Zerkman i drugari unose svežinu na srpsku instrumentalnu scenu, pa makar i ne bili naročito revolucionarni na globalnom planu.

S druge strane, dok bend ideološki i načelnim pristupom muziciranju stremi Velikoj jabuci, u strogo muzičkom smislu zvuči veoma beogradski, nadovezujući se što na KKN, što na Darkwood Dub, Disciplinu, i druge rok sastave koji su posezali za dabom, fankom, drum & bassom, i raznoraznim „jazzy“ zvukovima. Ako volite sve ove bendove i tragate za njihovim instrumentalnim takmacima, Zerkman Big Bang bi mogao biti dobar izbor.

Zerkman – truba

Branislav Dragović – bas gitara

Vladan Rajović – bubnjevi

Nebojša Adamović – perkusije, semplovi