Zimska fantazija (2)

Javon Jackson – A Look Within (Blue Note)

Ovaj CD sam, kao i mnoge iz svoje kolekcije, izabrao kombinacijom intuicije, dobrog pamćenja i “čitanja između redova” sadržaja na omotu. U ovom slučaju zaista nije bilo tako komplikovano: prvo – sa omota, negde u prazno, zamišljen (to je taj look within, biće), zuri markantni lepotan, malo previše šminkerski orijentisan za moj ukus, ali sasvim sigurno poznat. Odakle ono beše? Pa naravno! Iz jedne od mnogobrojnih Dizzyjevih “pačija škola” postava iz sredine ’80-ih kad se utrkivao sa Art Blakeyjem ko će nam otkriti više mladih talenata na sezonu, a skoro bih se zakleo da je svirao rame uz rame sa (tada) nepoznatim junošom Roy Hargroveom! Ne sećam se ko beše na trombonu, ali sam prilično siguran da i on danas mora biti među prvoligašima…

Dobro, ako je dobar Dizzyju, biće sasvim sigurno dobar i meni, da vidimo dalje… lista gostiju – e, tu počinje pravo zezanje: Casandra Wilson, zatim Dr. Lonnie (Liston) Smith – Wow! Cosmic Funk Jazz Hammond Legend!!! Na basu Peter Washington, bubanj – Billy Drummond, čoveče! Izvesni Fareed Haque svira gitaru (o njemu nešto kasnije) i ako sve to nije dovoljno – perkusije Cyro Baptista… pure NYC. A tek repertoar: otvara Jacksonov original posvećen Elvinu Jonesu, pa posle jednog fadoa Egberta Gismontija – Zoot Allures – čekaj, ne može biti… ma jeste! Frank Freakin’ Zappa!!! Šta se ovde događa?!? Odmah potom jedan Muddy Waters (sic!) – Country Girl će verovatno biti Cassandra, Hubbardov Leap Frog, red Mingusa, red Gainsbourga, još jedan original posvećen Traneu, vickasto naslovljen Hamlet’s Favourite Son (Coltrane je rođen u gradu Hamlet u Severnoj Karolini), i za kraj Reccado Bossa Nova, legendarna i najpoznatija kompozicija Hanka Mobleya.

Dakle – sve su šanse da će ovo biti poslastica, skoro sve k’o da je mene pitao!. A i ne bi se ovakvi likovi skupili bezveze, kamoli oko ovako provokativnog materijala, pa još Blue Note garantuje za sve zajedno – kupuj! I od prvog do poslednjeg tona dan-danas obožavam ovu ploču. Naročito Jacksonovu boju. Dasa ima na tenoru ton koji nikad do tad nisam čuo i koji me je godinama proganjao i na kraju inspirisao da mu se lično obratim preko njegovog sajta na koji sam slučajno naleteo tražeći nešto drugo. Prvo srećan Božić i pripadajući praznici – pratim, poštujem lik i delo, pa onda pitam u čemu je fora. Kažem – probao sam svašta i nikako ni da se približim tom tonu i bi li on bio voljan da podeli informaciju. Odgovorio čovek za dan. Kaže Javon: hvala na pitanju i interesovanju, fora je u trskama za bas klarinet! Probaj, nije lako, ali je vrlo zanimljivo. I srećan Božić tebi i tvojima, mir u svetu i sve to ostalo, ali – odgovorio čovek odmah i podelio profesionalnu tajnu! Na to se nije naviklo ovde, na brdovitom Balkanu… Uzgred, probao sam i stvarno radi i teško je.

A priča o Fareedu Haqueu je bizarna koliko i njegov zvuk na gitari. Odem ja jedan dan tokom nekog snimanja u Novome Sadu kod glasovitog majstora-povratnika iz SAD, Dančeta – naše gore list, a pravio gitare za Fender, Romanireza Božu Podunavca (graditelja gitara iz L.A, ne šefa tonaca na B92) i šta ti ga ja znam još koje munje, a sada pravi svoj model akustične džez gitare. Ja zapravo u pratnji drugara koji i sam pravi gitare, došao da se napije sa izvora, a mene zanimalo da vidim. I reč po reč – Danče je mnogo zanimljiv tip – dođemo na priču o njegovom sinu. Sin mu studirao i završio gitaru i klasično – hoće da svira, a ćale hoće da ga nauči zanat i obojica ljuti na onog drugog i kako to već ide… i dok priča o sinu on stalno spominje i nekog “Muju” s kojim njegov sin svira. Na kraju nam pokaže slike – kad tamo Fareed Haque! Ja kažem – pa ovo je Fareed Haque, a Danče kaže – jeste, to je Muja, on mi je kao drugi sin! To je inače njihova interna šala, da ga zovu Muja, jer je on dete fantastične kombinacije oca Pakistanca i majke Čileanke. Eto – mali je ovo Svet. Sa ovog Blue Note bisera apsolutno ne smete preskočiti Zoot Allures i Recado Bossa Novu.

Zimska fantazija (1)