Živeo, živeo, i srećan nam bio!

Mesto: Klub Akademije 28, Beograd/Datum: 24-26. februar 2012. /Foto: Ivana Čutura (arhiva)

Tradicionalna proslava rođendana džeza u Akademiji 28 zauzima specifično mesto među džez manifestacijama u Beogradu i Srbiji. Premda je po svojoj strukturi – nekoliko bendova u tri dana – bliska klasičnim festivalima, suština joj je donekle drugačija. To se prevashodno ogleda u izrazito klupskom karakteru događaja. Sve se dešava u zadimljenom barskom ambijentu, gde se gosti tiskaju između stolova i stolica, sede po stepenicama i stoje na prolazima, muzičari nemaju binu već se nalaze na metar od prvih redova publike, galami se sve u šesnaes’ i ispijaju se hektolitri piva, vina i žestine.

Drugi zanimljiv momenat je postavljanje džeza kao takvog u prvi plan. Dakle, ne velikih inostranih zvezda, borbe za kulturu a protiv kiča i šunda, ili nečeg trećeg, već samog žanra koji volimo. Tokom prethodnih nekoliko godina centralni događaj proslave bio je koncert The Belgrade Dixieland Orchestra, ali ovog februara je uspostavljen prilično ravnomeran odnos između tradicionalnog i modernog džeza, veterana i omladinaca. Džez nije samo svetla tradicija koju s pravom slavimo, već i ono što se dešava na savremenoj sceni, što su organizatori iz Akademije 28 uspešno istakli. Žargonom fejsbuka rečeno – like this.

Intenzivna PR kampanja, s gostovanjima aktera manifestacije od Žikine šarenice do Pinka, urodila je i veoma dobrom posetom već od prvog dana. Svirku je otvorila odlična klupska postava Dixieland oldtajmeri, koja inače često nastupa u klubu Čekaonica. Ova grupa veterana je naklonjena sirovom šmeku Nju Orleansa koji i danas živi po tamošnjim klubovima (poslušati na pr. New Orleans Jazz Vipers), a trubački performans profesora Gorana Grbića je pravo osveženje na beogradskoj klupskoj sceni. Njegov otvoreni, praštavi zvuk, u najboljoj Armstrongovoj tradiciji, dominira tokom nastupa. Snagom interpretacije oživljava muziku staru nekoliko decenija i srčanom izvedbom oslobađa je muzejske konotacije.

S druge strane, ambiciozni klavijaturista Milan Petrović (35) nakon brojnih pratećih rola (Del Arno Bend, saradnje na bluz sceni, Ana Stanić) rešio je da se okuša i kao autor, te ovih dana naširoko predstavlja svoj diskografski prvenac „Excursion“. Džezersko koketiranje sa bluzom i fankom uživo je ostavilo utisak odveć doslednog kretanja kroz zacrtane stilske matrice, bez previše upečatljivih solističkih izleta. Nakon saradnje s preko 30 muzičara na albumu, možda ipak treba sačekati dok se stalni kvartet uigra u punoj snazi…U drugom delu repertoara čuli smo i neke neočekivane obrade, poput „Enter Sandman“ grupe Metallica – makar smo konačno dočekali da savremena pop/rok pesmarica dospe i na meni domaćih improvizatora.

Druge večeri Jovan „Salsa“ Maljoković opravdao je reputaciju srpske Candy Dulfer – bilo je tu i pevanja i tapšanja, i precizno doziranih porno-fank sola na saksofonu, i pop muzike, a ponajmanje čistokrvne džez svirke. Maljoković sigurno može da svira bolje i zanimljivije, ali neće. Ako ništa drugo, pošten je u svom pristupu i bez zadrške prihvata ulogu zabavljača. Jednom davno drugarica mi je rekla kako bi volela da joj Jova Maljoković svira na svadbi kad se bude udala – i ja bih ga radije slušao nego turbo-pevaljke koje prolaze kroz standardni svadbarski repertoar. Od Jove dosta.

Poslednje večeri nastupile su festivalske zvezde i utemeljivači ove proslave – The Belgrade Dixieland Orchestra. O njihovim nastupima sve se već zna. Frotmen, pevač i bendžoista Vladimir Racković, igra na edukativnu ulogu i nastup popunjava pričom između pesama, kako šalama tako i kratkim istorijskim lekcijama o džezu. Pravi šoumen. The Belgrade Dixieland Orchestra su savršeni za inicijaciju u svet džeza, beskonačno pedantni u interpretaciji i scenskom nastupu. No ako ste ih već nekoliko puta gledali, možda će vam njihov nastup postati suviše predvidiv i posledično monoton. Ovoga puta izostali su uobičajeni gosti koji bi dodali dodatnu svežinu koncertu, pa sam imao utisak da prisustvujem tek još jednom rutinski i profesionalno odrađenom nastupu ovog benda.

To se ne bi moglo reći za nadahnuti Fish in Oil, džez-bluz-rok-itd. postavi u kojoj su najprepoznatljivije face Dušan Petrović na saksofonu (Dvojac bez Kormilara, Menson-Benson Sextet) i basista Branislav Radojković (Naked, Rare). Ovaj bend je tokom godina preživeo brojne personalne promene, a današnju inkarnaciju uz pomenuti dvojac čine bubnjar Feđa Franklin, perkusionista/bubnjar Aleksandar Radojčić, i gitarista Bratislav Radovanović. Upravo ovaj potonji je, uz poslovično melodičnog i solistički promišljenog Petrovića,davaonaročit šlagvort svirci. Radovanović se poprilično oslanja na bluz/rok varijacije Marca Ribota, pride je veoma nadahnut i energičan u improvizaciji. Ovaj nastup je bio vrhunac rođendanske ponude, a o Fish in Oil ćemo svakako imati povoda da pišemo i opširnije – u pripremi je diskografski prvenac.

Sve tri večeri nastupili su i polaznici džez odseka muzičke škole “Stanković“, u ponoćnim satima i pred malo manje publike nego „hedlajneri“. Izmeštenost iz fokusa kao da im je pomogla da se opuste, pa je i interpretacija nekoliko solista i vokalistkinja, uz pomoć profesorskog kadra, bila mahom na zavidnom nivou.

Društvo u kome sam pratio festival imalo je primedbu na rođendansku lokaciju – klub Akademije 28. Opravdano je pretpostaviti da je još ponekom smetala gužva, galama, i slaba ventilacija, te da su ovi kritičari poželeli da se program odigra u nekom većem i komfornijem prostoru (na primer u bioskopskoj sali par desetina metara dalje). Svi ti argumenti su smisleni i opravdani, ali nije zgorega podsetiti se s vremena na vreme kako je džez počeo – kao prava kafanska muzika. Akademizma je džezu preko glave, pa je podsećanje na ovaj aspekt tradicije umesan koliko i podaci o prvim pločama i bendovima – kao zalog za budućnost i oslobađanje muzičara od konzervativnih stega. Pa makar i pokoji nepušački džemper upije malo više dima nego što je navikao, a leđa zabole od par sati stajanja. Sve te sitne patnje su prolazne, a džez traje 95 godina i duže. Živeo, živeo, i srećan nam bio!