Mimika Orchestra – Altur Mur (Rika Muzika/Menart)

Altur Mur je četvrti album zagrebačkog progresivnog big benda Mimika Orchestra, kojeg su pre desetak godina za vreme svojih londonskih studentskih dana osnovali saksofonista i kompozitor Mak Murtić i pevačica Maja Rivić. Priličnu pozornost regiona skrenuli su na sebe sredinom 2018. izdanjem Divinities of the Earth and the Waters. Na njemu su se na senzacionalan način osvrnuli na sveslovensko nasleđe, direktno sučeljavajući ono njegovo iskonsko, primitivno i tribalno sa progresivnim i inteligentnim u Murtićevim orkestracijama s jedne, i insprativnim instrumentalnim  improvizacijama članova orkestra s druge strane.

No, dok pomenuta ploča za osnovni motiv uzima obred sahrane od koje ne možemo odvojiti turobnost i mračnu atmosferu, Altur Mur bira potpuno drugi vid slovenske ceremonije. Radi se o jednoj razularenoj gozbi, koja može provizorno biti smeštena na dalmatinskom ostrvu, ali i na vašaru u Topoli.

Uvodna ”Touota Nuester” započinje, tako, prijaznim zvucima dalmatinskih klapa i bogougodnog liturgijskog troglasnog pojanja, ali ubrzo postaje jasno da smo na kliskom terenu na kome nas u maniru nekakve commedije dell’arte očekuje splet bizarnih, duhovitih i uzbudljivih muzičkih dijaloga.

Poseban kuriozitet je što je album otpevan na izumrlom veljotskom jeziku s ostrva Krka, a njegova se maštovita upotreba može možda najbolje čuti u sviti ”Amuar’. U njoj sva tri osebujna Mimikina vokala dočaravaju neku nijansu izraza ovog dijalekta. Najpre zaštitni znak glas Mimike – Maja Rivić, zatim Marta Kolega (koja je ovaj jezik i ”vratila u život” posvećeno ga istraživajući i pišući tekstove za album), te na kraju i Dunja Bahtijarević, koja je i sama u međuvremenu postala teško-zamenjivi zvuk orkestra.

”Fondo” i ”Brindiž”, iako lelulaju na ivici apsurda, svojim će prijemčivim melodijama možda najlakše naći put do ušiju nove publike. Metrički teško uhvatljiv valcer ”U slast”, ili ironična šizofrenija satkana od psihodelije, dalmatinske vibre  i ambiciozno raspisanih aranžmana ”A Lantun”, biće prava gozba onima koji od Mimike očekuju velika dela.

Po običaju, spisak Mimikinih solista koji briljiraju je podugačak. Pomenimo ovde saksofonistu Vojkana Jocića, flautistkinju dinamičnog izraza Niku Bauman, trubača Zvonimira Bajevića, ali i gostujućeg klarinetistu, izuzetnog Tomaža Zevnika.

Album (iako u low key maniru) trijumfalno okončava  komad ”Thalassa” –  atmosferična posveta Moru kao nezaobilaznom mestu u obredima, verovanjima i emocijama ljudi vezanih telom i dušom za mediteranske krajolike. Murtićevim rečima – pesma o utapanju sablasnog tijela bivšeg ljubavnika u dubini mora sjećanja.

Novim izdanjem njegov lider je ponovo i još jasnije stavio do znanja da je Mimika Orchestra jedan od najbitnijih sastava koji izučava, gaji i revitalizuje, u prvoj liniji muzičko, ali i mnogo šire pan-balkansko nasleđe. Kao sastav od nepobitnog značaja mora biti prepoznat i u Srbiji, jedinoj od država bivše Jugoslavije u kojoj nije još uspeo da priredi koncert.